Dana 17. decembra 2020. godine na sednici Narodne skupštine, usvojeno je nekoliko zakona. Među njima našao se i Zakon o digitalnoj imovini.

Ključni pojmovi

Ovim Zakonom obuhvaćeni su ključni pojmovi vezani za digitalnu imovinu:

1) izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Srbiji

2) pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom;

3) založno pravo na digitalnoj imovini;

4) posebne akcije i mere za sprečavanje pranja novca

5) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i NBS

6) nadzor nad primenom ovog zakona.

Prema Zakonu „digitalna imovina označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima“. Virtuelna valuta i digitalni tokeni spadaju pod definiciju digitalne imovine, dakle nemaju pravni status novca.

Virtuelna valuta se definiše kao „vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski“.

Digitalni token definisan je kao „ vrsta digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge“.

Zakon sadrži član načela o tehnološkoj neutralnosti gde se navodi da se Zakon odnosi se na bilo koju digitalnu imovinu bez obzira na tehnologiju na kojoj se digitalna imovina zasniva.

Vrste usluga, dozvole i kapital

Detaljno su navedene vrste usluga koje su u vezi sa digitalnom imovinom, a to su: kupovina, prodaja, zamena, čuvanje, administriranje, vođenje registra založnog prava, upravljanje portfoliom, savetovanje i td.

Usluge povezane s digitalnom imovinom može pružati entitet ovlašćen da pruža te usluge nakon što dobije dozvolu nadležnog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom.

Prema Zakonu, zahtev za izdavanje dozvole podnosi se Narodnoj banci Srbije, ako se pružanje usluga odnosi na virtuelnu valutu; ako se relevantne usluge odnose na digitalne tokene ili digitalnu imovinu koja ima odlike finansijskih instrumenata, nadležni organ je Komisija za hartije od vrednosti.

Minimalni kapital privrednog društva koje podnosi zahtev za davanje dozvole mora biti od 20.000 do 125.000 evra, u zavisnosti od vrste usluge koju će pružati.

Virtuelne valute neće moći da se unose kao ulog u privredno društvo, već mogu da se konvertuju i zamene za novac koji kasnije može da se uplati.

Nenovčani ulozi u privredno društvo mogu da budu u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada.

Finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu u svojoj imovini posedovati digitalnu imovinu, kao ni instrumente povezane s digitalnom imovinom, niti ulozi u kapital tih institucija mogu biti u digitalnoj imovini.

Isključenja iz oblasti primene

Zakon se ne primenjuju na transakcije s digitalnom imovinom ako se te transakcije vrše isključivo u okviru ograničene mreže lica koja prihvataju tu digitalnu imovinu (npr. korišćenje digitalne imovine za određene proizvode ili usluge, kao oblika lojalnosti ili nagrade, bez mogućnosti njenog prenosa ili prodaje), niti se primenjuje na tzv. rudarenje digitalne imovine.

Na izdavanje digitalne imovine koja ima odlike finansijskog instrumenta, kao i na sekundarno trgovanje i na pružanje usluga povezanih s takvom digitalnom imovinom, primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala. On se neće primenjivati ako ta imovina nema odlike akcija, ako nije zamenjiva za akcije i ako njena ukupna vrednost tokom godinu dana ne prelazi tri miliona evra.

Izdavanje digitalne imovine – Inicijalna ponuda digitalne imovine – “beli papir”

Pre izdavanja digitalne imovine, izdavalac sačinjava „beli papir“ koji sadrži sve neophodne podatke koji, s obzirom na posebne karakteristike izdavaoca i digitalne imovine koja se nudi, omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu, i koji ispunjava sve druge uslove propisane za beli papir u skladu sa ovim zakonom.

Izdavalac je dužan da obezbedi da „beli papir“ sadrži sve informacije o izdavaocu i inicijalnoj ponudi koja omogućava kupcima/investitorima da donesu informisanu odluku koja se odnosi na kupovinu/ulaganje u digitalnu imovinu i razumeju rizike vezane za inicijalnu ponudu i digitalnu imovinu koja se nudi

Rešenje o odobrenju objavljivanja belog papira donosi se u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva i dostavlja se podnosiocu zahteva. Rok za početak upisa i uplata digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od donošenja rešenja o odobrenju objavljivanja belog papira.

Sekundarno trgovanje

Poslove organizovanja platforme za trgovanje digitalnom imovinom može obavljati samo pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji ima dozvolu za pružanje pomenute usluge.

Kako se navodi dalje u Zakonu dopušteno je sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja se izdaje u inostranstvu, bez obzira da li je tzv„beli papir“ za pomenutu digitalnu imovinu odobren ili ne.

Međutim, na osnovu Zakona, nije jasno da li „beli papir“ mora biti odobren za digitalnu imovinu izdatu u inostranstvu i koja je procedura.

Zakon izričito navodi da samo entitet koji ima dozvolu za pružanje usluga može trgovati digitalnom imovinom putem platforme za trgovanje digitalnom imovinom.

Zanimljivosti

Korišćenje pametnih ugovora u sekundarnom trgovanju digitalnom imovinom je dozvoljeno. Definisan je kao “kompjuterski program ili protokol, zasnovan na tehnologiji distribuirane baze podataka ili sličnim tehnologijama, koji, u celini ili delimično, automatski izvršava, kontroliše ili dokumentuje pravno relevantne događaje i radnje u skladu sa već zaključenim ugovorom, pri čemu taj ugovor može biti zaključen elektronski putem tog programa ili protokola.”

Pružalac usluga prema Zakonu može proveri identitet korisnika digitalne imovine putem jednostavnije verifikacije. Naime, verifikacija će biti organizovane putem video-identifikacije.

Takođe, zamena prodate robe i pruženih usluga na malo za digitalnu imovinu mogu se vršiti isključivo preko pružaoca usluga koji ima dozvolu za pružanje usluga prihvatanja/prenosa digitalne imovine.

Zakon je objavljen u Službenom glasniku RS (broj 153/20), stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Pored Zakona o digitalnoj imovini, izdvajamo i sledeće Zakone koji su objavljeni u pomenutom broju Službenog glasnika RS:

1. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost
2. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
4. Zakon o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje