U vezi sa uslugama od matičnih i drugih povezanih lica treba napraviti razliku između:

  1. Neophodnosti posedovanja dokumentacije kojom se dokazuje da su ove usluge zaista i nastale, kao i da su izvršene u svrhu obavljanja poslovne delatnosti (dokumentovanost usluga) i
  2. Analize takvih troškova sa aspekta transfernih cena gde se ispituje (opravdanost cene usluge):
  • alokacija ukupnih troškova na članice grupe i
  • opravdanost dodavanja marže na troškovnu osnovu, čija se usklađenost na načelom “van dohvata ruke” ispituje primenom odgovarajućih metoda transfernih cena koji obično zahtevaju korišćenje komercijalne baze podataka

Često se događa da kompanije nisu svesne značaja posedovanja relevantnih dokaza da su usluge zaista i pružene. Postojanje ugovora i fakture često nije dovoljno da se dokaže verodostojnost usluge.

Imajući u vidu važnost pitanja nabavke interkompanijskih usluga potrebno je obratiti pažnju na generalne zakonske implikacije u vezi sa slučajevima plaćanja nerezidentima.

Članom 58. Zakona o deviznom poslovanju je propisano da ko izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu novčanog iznosa koji prelazi 100.000 evra, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave, kazniće se za krivično delo. U vezi sa tim, suštinsko pitanje je da li su usluge zaista pružene i kako to dokazati. Zbog toga je potrebno naročito oprezno postupati, kako se ne bi dovela odgovorna lica u situaciju težeg kršenja zakona i prekršajne odnosno krivične odgovornosti.

Naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju u vezi podrške u postizanju usklađenosti sa relevantnim zakonima za bilo koji tip ovakvih usluga.