“Odredbom člana 40. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01 … 95/18, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada).

U smislu odredaba člana 71. st. 1. i 2. Zakona, porez po odbitku, između ostalog, na prihode iz člana 40. stav 1. tačka 2) Zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno ostvareni, odnosno isplaćeni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u roku od tri dana od dana kada je prihod ostvaren, odnosno isplaćen, na osnovicu koju čini bruto prihod koji bi nerezidentno pravno lice primilo da porez nije odbijen od ostvarenog, odnosno isplaćenog prihoda.

Prema zakonu koji uređuje obligacione odnose, ugovorom o licenci davalac licence se obavezuje da sticaocu licence ustupi, u celini ili delimično, pravo iskorišćavanja pronalaska, tehničkog znanja i iskustva, žiga, uzorka ili modela, a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu.

Iz sadržine podnetog dopisa proizilazi, između ostalog, da su nerezidentno pravno lice iz Luksemburga i rezidentno pravno lice − obveznik zaključili ugovor o licenci u skladu sa kojim nerezidentno pravno lice, kao davalac licence, prenosi na obveznika pravo korišćenja poverljivih tehničkih i marketinških informacija, know-how, poverljivih informacija, žigova, u vezi sa proizvodnjom i pakovanjem, stavljanjem u promet, promocijom, prodajom i distribucijom licenciranih proizvoda, pri čemu obveznik nije dužan da po tom osnovu plati naknadu davaocu licence. S tim u vezi, postavilo se pitanje poreskog tretmana predmetne naknade, imajući u vidu da je davalac licence, na navedeni način, povećao svoje učešće u kapitalu obveznika.

Saglasno citiranim zakonskim odredbama, kada obveznik, kao sticalac licence, nema obavezu plaćanja autorske naknade nerezidentnom pravnom licu davaocu licence, koji, po tom osnovu, a u visini predmetne autorske naknade povećava svoje učešće u kapitalu obveznika, mišljenja smo da je davalac licence, na navedeni način ostvario prihod, pa se, s tim u vezi, u konkretnom slučaju, primenjuje odredba člana 40. stav 1. tačka 2) Zakona.”

Mišjlenje Ministarstva br. 011-00-962/2018-04 od 01.4.2019. god. (izvor : sajt MF http://www.mfin.gov.rs)