Ko je donosilac novih pravila međunarodnog oporezivanja?

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)  i G20 – forum koji čine 19 ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta i Evropska Unije, su pokrenuli projekat BEPS (Base Erosion and Profit Shifting) 2013. godine, sa ciljem sprečavanja aktivnosti koji dovode do veštačkog smanjenja poreske osnovice i premeštanja profita u zemlje sa nižim poreskim stopama. U okviru BEPS projekta, formiran je Inclusive framework, forum koji trenutno čine 140 zemalja i jurisdikcija (među kojima je i Republika Srbija), u cilju što sveobuhvatnije promene poretka međunarodnog oporezivanja.

Dana 08.10.2021. godine, 136 od 140 zemalja članica foruma Inclusive Framework (među kojima je Republika Srbija) se saglasilo sa izjavom o uspostavljanju dva stuba rešavanja poreskih izazova digitalne ekonomije. U narednom periodu (tokom 2022. godine) se očekuje da zemlje članice foruma Inclusive Framework potpišu Multilateralne instrumente (MLI) u cilju implementacije novih pravila međunarodnog oporezivanja u domaća zakonodavstva.

Primena mera, koje će biti opisane u nastavku teksta, se planira za 2023. godinu.

Zašto dolazi do promena u međunarodnoj regulativi?

Stari sistem međunarodnog oporezivanja je izgrađen tokom dvadesetih godina 20. veka, za potpuno drugačije ekonomsko okruženje. Dva pravila starog sistema su se naročito pokazala problematičnim:

• Profit inostranog pravnog lica može biti oporezovan u drugoj zemlji, samo ukoliko u njoj postoji fizičko prisustvo (fabrike, rudnici, skladišta itd.). Međutim, u uslovima digitalne ekonomije, mnoge multinacionalne kompanije su uspele da pokrenu poslovne operacije u velikom broju zemalja bez značajnog fizičkog prisustva. Tako su na primer mnoge digitalne kompanije osnivali entitete u zemljama sa nižom stopom poreza na dobit (na primer, Republici Irskoj) i potom pružale usluge u velikom broju zemalja, a da istovremeno njihov profit bude oporezovan samo u zemljama zvaničnog sedišta sa nižom stopom poreza na dobit
• Zemlje su bile u mogućnosti samo da oporezuju profit rezidentnih pravnih lica, a ne profite njihovih zavisnih i povezanih lica u inostranstvu. Ova pravila mnoge multinacionalne kompanije zloupotrebljavaju na način da preusmeravaju profit u zemlje sa nižim stopama poreza na dobit u kojima bi registrovale svoju nematerijalnu imovinu (žig, patent, autorska prava itd.)

Koje su posledice zastarelog sistema međunarodnog oporezivanja?

Procene OECD-a su da se zloupotrebom pravila međunarodnog oporezivanja izbegava plaćanje poreza u godišnjem iznosu od 100 milijardi $ do 240 milijardi $. Izbegavanje plaćanja poreza u ovoliko značajnim iznosima je dovelo do sledećih problema u međunarodnom oporezivanju:

• Zemlje su stupile u nezdravu ekonomsku konkurenciju (ekstreman primer su poreski rajevi), nudeći sve niže poreske stope i poreske podsticaje kako bi privukle direktne investicije, što je Ministarka finansija SAD-a nazvala ’’trkom ka dnu’’
• Direktne strane investicije su sve više podsticane poreskim politikama, umesto tržišnim motivima
• Pojedinačne zemlje su počele jednostrano da uvode porez na digitalne usluge (DST – Digital services tax), kojima su sticale prava na oporezivanje inostranih digitalnih kompanija koje značajan nivo prihoda ostvaruju u njihovoj zemlji. DST se obično zaračunava kao procenat prihoda ostvaren u toj zemlji. Jednostrano uvođenje DST je dovelo do trgovinskih sporova između zemalja, poput pretnje SAD u vreme Trampove administracije da će nametati carinske i druge trgovinske barijere zemljama koje uvode ovaj porez američkim kompanijama

Uvođenjem nove regulative se planira:

• Da se izgubi potreba za poreskim rajevima
• Da direktne strane investicije budu motivisane pre svega tržišnim motivima, a ne poreskim motivima
• Da se odustane od jednostranih uvođenja DST. Potpisivanjem Multilateralnih instrumenata zemlje potpisnice će se obavezati da ukidaju jednostrano uvedene DST i obavezaće se da neće biti novih jednostranih DST mera

Nova rešenja

Nova regulativa je podeljena  na dva stuba:

• Pillar One (Stub 1): nova pravila oporezivanja multinacionalnih kompanija koje zadovoljavaju dva uslova:
  – Globalni prihodi veći od 20 milijardi EUR
  – Stopa dobitka pre poreza viša od 10%

U ovu grupu spada oko 100 najvećih multinacionalnih kompanija. Razmatra se da nakon prvih 7 godina primene regulative, granica u prihodima smanji na 10 milijardi EUR.

• Pillar Two (Stub 2): uspostavljanje minimalnog globalnog poreza na dobit po stopi od 15% i minimalne stope poreza po odbitku na određena međunarodna plaćanja (kamate, rojaliteti itd.) po stopi od 9%. Pod ova pravila oporezivanja potpadaju kompanije koje ostvaruju godišnje prihode veće od 750 miliona EUR

Određene grane kod kojih je obavljanje aktivnosti u inostranstvu nemoguće bez značajnog fizičkog prisustva (finansijske usluge, rudarstvo itd.) su izuzete iz ove regulative.

Cilj nove regulative je da se uspostave nova pravila međunarodnog oporezivanja koja bi bila jednostavnija za primenu kako za poreske obveznike, tako i za poreske vlasti.

Pillar One

Pillar One razlikuje dva pula profita koji će se raspoređivati između zemalja:

• Amount A – Iznos A (25% viška profita iznad stope dobitka pre poreza od 10%)
• Amount B – Iznos B (profit koji bi trebalo da pripadne članicama multinacionalne kompanije koje vrše distributivne i marketinške aktivnosti u svojoj zemlji i imaju fizičko prisustvo)

Pillar One – Amount A

Pillar One će omogućiti da poreske prihode po osnovu Amount A ostvaruje ona zemlja u kojoj se proizvodi i usluge multinacionalne kompanije koriste. Pravo na poreske prihode će steći zemlje koje zadovoljavaju sledeće uslove:

• Multinacionalna kompanija ostvaruje prihode veće od 250.000 EUR u toj zemlji, a ujedno BDP te zemlje je manji od 40 milijardi EUR
• Multinacionalna kompanija ostvaruje prihode veće od 1.000.000 EUR u toj zemlji

Raspodela Amount A će se vršiti po određenom ključu.

Pillar One – Amount B

Pillar One će prvo omogućiti jednostavniju primenu načela ’’van dohvata ruke’’ za distributivne i marketinške aktivnosti koje multinacionalna kompanija vrši u zemlji u kojoj ima fizičko prisustvo. Svaka članica multinacionalne grupacije koja vrši distributivne i marketinške aktivnosti u određenoj zemljii će steći pravo na fiksnu profitnu stopu (Amount B).

Pillar One – dvostruko oporezivanje

Dvostruko oporezivanje će biti sprečavano putem poreskih kredita i poreskih izuzeća (oslobođenja).

Pillar Two

Pillar Two se zasniva na sledećim novim pravilima međunarodnog oporezivanja:

• Income Inclusion Rule (IIR): pravo matične zemlje (zemlje u kojoj je registrovana matična kompanija) da dodatno oporezuje matično pravno lice na ime nedovoljno plaćenog poreza na dobit (do minimalne stope od 15%) od strane zavisnih pravnih lica u drugim jurisdikcijama. IIR će biti implementiran u domaća poreska zakonodavstva
• Undertaxed Payment Rule (UTPR): ne može se ostvariti poresko izuzeće ili poreski kredit na nedovoljno plaćen porez na dobit zavisnog lica u inostranstvu. UTPR će biti implementiran u domaća poreska zakonodavstva
• Subject to Tax Rule (STTR): omogućavanje drugoj zemlji da dodatno oporezuje određenu transakciju između povezanih lica, ukoliko u prvoj zemlji nije oporezovana po minimalnoj stopi. STTR će biti implementiran u ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Minimalna poreska stopa za IIR i UTPR će biti 15% (minimalna stopa poreza na dobit), a za STTR 9% (minimalna stopa poreza po odbitku).

Pillar Two će se primenjivati na sve zemlje u kojima multinacionalna kompanija ostvaruje prihode veće od 10 miliona EUR i profit veći od 1 milion EUR.