Ministarstvo finansija je objavilo predlog Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu „Zakon“).

U nastavku su najznačajnije predložene izmene.

• Prva značajnija promena Zakona odnosi se na neoporezivi iznos. Osnovicu poreza na zarade čini zarada na osnovu ovog zakona, umanjena za iznos od 18.300 dinara.
• Jedna od ključnih izmena predviđena Nacrtom Zakona je da će domaće kompanije biti u obavezi da po odbitku plate porez na zaradu prilikom plaćanja fakture inostranom pravnom licu po osnovu upućivanja radnika u Republiku Srbiju, ukoliko upućeno fizičko lice prethodno samooporezivanjem nije izvršilo pomenuto plaćanje. Osnovicu za obračun poreza na zarade će predstavljati predviđeni iznos naknade koje se uplaćuje stranom pravnom licu po osnovu korišćenja usluga upućenih radnika
• Takođe, jedna od bitnijih izmena koja je predviđena ovim nacrtom Zakona se odnosi na poreski kredit u smislu godišnjeg poreza na dohodak građana. Naime, obvezniku koji izvrši ulaganje u alternativni investicioni fond, odnosno u kupovinu investicione jedinice alternativnog investicionog fonda, priznaje se pravo na poreski kredit na račun godišnjeg poreza na dohodak građana najviše do 50% ulaganja izvršenog u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana.

   Navedeno pravo se može ostvariti samo ukoliko su pomenuta ulaganja u potpunosti i izvršena (uplaćena).

   Bitno je napomenuti da poreski kredit ne može biti veći od 50% utvrđene poreske obaveze po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana.

• Nacrtom Zakona je predviđen novi član kojim se predviđa poresko oslobođenje u smislu poreza na kapitalnu dobit od 50% ukoliko obveznik uloži sredstva u osnovni kapital privrednog društva ili investicioni fond, a koja je ostvario prodajom prava na digitalnoj imovini i to u roku od 90 dana od momenta prodaje.

   Obveznik koje prethodno navedeno ulaganje učini u periodu od 12 meseci od momenta prodaje izvršiće se povraćaj 50% plaćenog poreza na kapitalnu dobit.

   Takođe, navedeno oslobođenje odnosno povraćaj poreza se može ostvariti samo ukoliko u godini kada je registrovano ulaganje u osnovni kapital društva (ili    investicioni fond) i naredne dve godine ne dođe do smanjenja osnovnog kapitala.

Naredne značajnije izmene odnose se na produžavanje rokova za ostvarivanje poreskih olakšica:

• Naime, poslodavac – pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2021. godine.
• Takođe, poslodavac – pravno lice koje se, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, razvrstava u mikro i mala pravna lica, kao i preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica, ima pravo na povraćaj 75% plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2021. godine.
• Nešto drugačije je određen poslodavac koji ima pravo na poreske olaksice koje se odnose na zapošljavanje kvalifikovanih novozaposlenih u skladu sa članom 21ž Zakona. Takav poslodavac je pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, predstavništvo, ogranak stranog pravnog lica i fizičko lice. Ključno je da ovim nacrtom Zakona nisu predviđene olakšice za zapošljavanje novih radnika u 2021. godini, već se ista odnosi samo na radnike zaposlene u 2020. godini.
• Naredni deo izmene zakona odnosi se na preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika koji vrše isplatu lične zarade. Oni su dužni da preko portala poreske uprave dostave obaveštenje o svom opredeljenju ili prestanku vršenja isplate lične zarade. Za lica koja se ne registruju u APR-u, obaveštenje o opredeljenju da vrše isplatu lične zarade podnosi se poreskoj upravi preko portala iste u roku od 5 dana od dana registracije.
• U delu nacrta Zakona koji se odnosi na prihod od kapitala navodi se da se ovakvim prihodom smatra i prihod po osnovu vlasništva nad investicionom jedinicom alternativnog investivionog fonda, osim naknade za prenos te investicione jedinice. Takođe, nacrtom Zakona je predviđeno da se i preostala neto vrednost imovine (iznad dokumentovane nabavne) investicionog fonda čija je vrednost koji je raspušten, a koja se isplaćuje članovima smatra prihodom od kapitala.
• Sledeća izmena Zakona odnosi se na kapitalni dobitak odnosno gubitak koji, osim ranije navedenih stavki u Zakonu, čini i razliku između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarenu prenosom: investicione jedinice, investicione jedinice alternativnog investicionog fonda i prava na digitalnoj imovini (osim ukoliko je obveznik, u okviru obavljanja delatnosti trgovanja, digitalnu imovinu nabavio isključivo radi dalje prodaje).
• U delu nacrta Zakona koji se odnosi na određivanje nabavne vrednosti u smislu kapitalnih dobitaka i gubitaka dodat je stav da se nabavna vrednost investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje, saglasno zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi.

   Nacrtom zakona su dodati i stavovi kojim se bliže određuje nabavna cena prilikom prenosa prava na digitalnoj imovini gde se posebno izdvaja tzv. “rudarenje    digitalne imovine” kao i prenos bez naknade (ili po povlašćenoj ceni) učinjen od strane poslodavca ili njegovog povezanog lica zaposlenom.

Skrenuli bismo pažnju da digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom.

• Nacrtom Zakona, predviđeno je da se porez na dobitke od igara na sreću ne plaća i na ostvaren dobitak od posebnih igara na sreću uključujući i posebne igre na sreću kada se priređuju preko sredstava elektronske komunikacije, u smislu zakona kojim se uređuju igre na sreću.

   Podsećamo da su posebne igre na sreću one igre u kojima učesnici igraju jedan protiv drugog, ili protiv priređivača, u nameri da ostvare dobitak u zavisnosti od    visine uloga.

Ukoliko bude usvojen u Narodnoj skupštini ovaj Zakon će stupiti na snagu 01. januara 2021. godine