Koliki su troškovi reforme paušalaca nakon prelaznog perioda?
Najavljena je promena oporezivanja preduzetničkih agencija, koje su čest oblik angažovanja u IT sektoru. Naime, promene Zakona o porezu na dohodak građana predviđaju kriterijume za zaključivanje da li su preduzetnici u faktičkom radnom odnosu. Imajući u vidu da se u IT sektoru, najveći broj preduzetnika angažuje kao paušalci, u nastavku ćemo analizirati efekte reforme na paušalne preduzetnike. Za očekivati je da će se najveći broj paušalaca iz IT sektora smatrati zaposlenima, što će povećati troškove poreza i doprinosa na njihova primanja.
Vlada Republike Srbije je najavila da ako kompanija u radni odnos primi lica koje je ranije angažovala kao preduzetnike može steći poreska oslobođenja. Ta oslobođenja će biti moguća za 2020, 2021. i 2022. godinu. O efektima ovih oslobođenja smo pisali na našem blogu. Sada ćemo analizirati efekte najavljenih izmena nakon prelaznog perioda, odnosno bez oslobođenja.
Pretpostavke za obračun troškova paušalaca
Obračune smo vršili u EUR na mesečnom nivou. Pretpostavili smo različite iznose mesečne fakture paušalca prema kompaniji (1.000 EUR, 1.500 EUR, 2.000 EUR i 3.000 EUR). Kao osnovicu za poreze i doprinose paušalaca primenjivali smo prosečnu bruto zaradu na nivou Republike Srbije.
U analizu nisu uključeni izdaci po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana (čiji bi obveznici bili lica sa neto primanjima većim od 1.750 EUR).
Ko će snositi troškove reformi?
Očekujemo da će to pitanje biti rešeno kroz pregovore između programera i poslodavca. Tržišne prilike i nivo kvalifikovanosti preduzetnika će biti osnovni faktori rezultata pregovora. Međutim, analizirali smo dva ekstremna scenarija:
- Scenario 1: neto iznos koji pripada paušalcu posle plaćenih poreza i doprinosa postaje neto zarada u radnom odnosu. Troškove primene novih propisa u potpunosti snosi kompanija. Dakle, poredimo troškove koji kompanija snosi po fakturama i troškove koji snosi primenom novih propisa
- Scenario 2: iznos koji je paušalac fakturisao kompaniji postaje ukupan trošak zarade po osnovu ugovora o radu. Troškove primene novih propisa u potpunosti snosi paušalac. Dakle, poredimo trenutna neto primanja paušalca posle plaćenih poreza i doprinosa i neto zaradu po osnovu radnog odnosa
Scenario 1 – fiksna neto primanja paušalca
Scenario 1 je prikazan u tabeli ispod:
Uvećanje ukupnih troškova zarada se kreće od 23% do 45% isplata paušalca po fakturi. Maksimalno uvećanje u procentualnom iznosu se javlja u primeru sa 2.000 EUR. Naime, maksimalna oporeziva osnovica za doprinose je bruto zarada (bruto 1) koja odgovara neto primanjima od oko 2.000 EUR. Na deo zarade preko maksimalne osnovice se plaća samo porez na zaradu.
Scenario 2 – fiksni kompanijski troškovi
Scenario 2 je prikazan u tabeli ispod:
U scenariju 2 najveće smanjenje (i apsolutno i relativno) je u primeru od 3.000 EUR, jer se ne prelazi maksimalna osnovica za doprinose.
Disclaimer i napomene
Pored autora, u pripremi teksta su učestvovali kolege iz WTS tima Željko Turudić, Sanja Galavić i Dušan Aleksov.
Prikazani obračuni su isključivo indikacije informativnog karaktera. Za preciznije obračune u cilju donošenja odluka možete se obratiti našem konsultantskom timu.
