Uvod
Svedoci smo da se okolnosti na tržištu rada brzo menjaju. Potrebe poslodavca i zaposlenih prilagođavaju se sada već nedeljnim promenama uslova na tržištu. Takvo prilagođavanje iziskuje potrebu tržišnih učesnika za ulaganjem dodatne energije, kako bi svoju poziciju i planove projektovali kroz često uske i ništa manje zastarele zakonodavne okvire. Naime, zakonodavac retko proaktivno pristupa problemu, već teži da posledično odgovori na potrebe tržišta i da ustaljenu praksu “uvede” u zakonske propise.
Mnogi pravno-ekonomski instituti ostaju u tom procesu implementacije neadekvatno uređeni, što dalje prouzrokuje nove probleme.
Takvu sudbinu je imao i menadžerski ugovor. Iako ga zakonodavac u Srbiji uvodi u svoje okvire, institucija menažerskog ugovora je više kolokvijani naziv koji je iznedrila praksa za Ugovor o pravima i obavezama direktora koji je definisan Zakonom o radu, sa naslanjanjem na Zakon o privrednim društvima. Kao takav, Menadžerski ugovor karakteriše niz osobina po kojima je on prepoznatljiv, odnosno po kojima se razlikuje od drugih samo naizgled sličnih ugovora. Menadžerski ugovor po svojoj prirodi dobrim delom izlazi iz oblasti radnog prava i dobija elemente obligacionopravnog odnosa.
Šta je menadžerski ugovor?
Menadžerski ugovor predstavlja ugovor o angažovanju direktora ili drugog rukovodioca.
Iako ovakva definicija deluje poprilično jednostavna, pravna priroda ovog ugovora i nije baš. Kolokvijalno se tim ugovorom naziva svaki ugovor koji privredno društvo zaključi sa fizičkim licem koje će biti u svojstvu direktora ili zakonskog zastupnika, koje neće biti zaposleno lice kod poslodavca, već će eskterno izvršavati obaveze koje su utvrđene tim ugovorom i na osnovu toga imati prava.
Zakon o radu predviđa dve vrsta ugovora koji mogu da se zaključe sa direktorom:
- Standardan ugovor o radu, na osnovu kog direktor stupa u radni odnos,
- Ugovor o pravima i obavezama direktora, na osnovu kog direktor ne stupa u radni odnos
Rad direktora van radnog odnosa, a na osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, bi se u praksi nazivao menadžerski ugovor. Njegovo zakonsko utemeljenje nalazimo u članu 48 Zakona o radu: “Direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca (u daljem tekstu: direktor) može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme”.
U istom članu Zakona o radu se navodi: “Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom”.
Dakle, u Zakonu o radu zakonodavac nije odstupio od stava koji je zauzeo u Zakonu o privrednim društvima, te se funkcija menadžera u njemu i dalje ne spominje.
Karakteristika ovakvog ugovora o angažovanju direktora van radnog odnosa je da u ugovorni odnos stupaju dve ravnopravne strane. Shodno tekstu zakona, strane su slobodne da taj odnos uređuju onako kako njima odgovara. Napominjemo da se tom prilikom stranke ipak moraju kretati u okviru osnovnih zakonodavnih okvira koje propisuju Zakon o radu i Zakon o privrednim društvima.
Sadržina Menadžerskog ugovora?
- Delokrug posla
- Mesto rada
- Način rada
- Vreme rada
- Dinamika
- Naknada
POGELDAJTE POSEBAN TEKST O NAČINU ODREĐIVANJA ZARADE SA DIREKTOROM
Prednosti Menadžerskog ugovora?
Pogodnosti Menadžerskog ugovora za menadžera
- Bliže određivanje ispunjenosti ciljeva (KPI) koji predstavljaju uslov za obračun i isplatu bonusa preko ugovorenog iznosa osnovne zarade/naknade
- Jednostavnije ugovaranje dodatnih beneficija
- Lakša zaštita u slučaju otkaza ili promene uslova ugovora o radu
Pogodnosti Menadžerskog ugovora za kompaniju
- Povećanje lojalnosti menadžera kroz menadžerski ugovor
- Veća radna posvećenost i bolji poslovni rezultati
- Obaveza izbegavanja sukoba interesa
- Zabrana konkurencije
- Obaveza savesnog postupanja sa pažnjom dobrog privrednika
Ko može biti menadžer?
Menadžer može biti domaće ili strano fizičko lice. U slučaju da je u pitanju strano fizičko lice, onda se postavlja niz preduslova koje propisuju drugi zakoni. Prvenstveno strano fizičko lice mora da pribavi dozvolu za rad. To se odnosi i na direktora koji zasniva radni odnos.
Pored ovakvog, klasičnog ugovora o radu, čija pravila važe za sve zaposlene pa i za direktora, menadžerski ugovor predstavlja rad direktora van radnog odnosa. Kako rad direktora van radnog odnosa pruža veću slobodu u uređenju odnosa između direktora i njegovog poslodavca, tako vreme i mesto rada može apsolutno da se prilagodi njihovim potrebama i uslovima. Pošto direktor svoje obaveze može da izvršava iz bilo kog drugog grada ili države, direktor ne mora da ima radnu dozvolu ako provodi kraće od 90 dana (3 meseca) u 180 dana (6 meseci) u Republici Srbiji, shodno Zakonu o zapošljavanju stranaca.
Poreske implikacije menadžerskog ugovora?
Prilikom zaključenja ugovora o pravima i obavezama direktora, strane u ugovornom odnosu su slobodne da samostalno urede svoj odnos. Ugovorom može biti predviđeno da poslodavac nadoknadi troškove angažovanom direktoru koje je on imao u vezi sa poslom. Kako je direktor lice koje nema status zaposlenog, prilikom isplate naknade troškova u vezi sa radom, u skladu sa članom 18 Zakona o porezu na dohodak građana, poslodavac ne može da ostvari pravo na naknadu neoporezovanih troškova koje je imao. Tu spadaju troškovi prevoza za odlazak i dolazak sa posla, dnevnice, troškovi smeštaja na službenom put, korišćenja stana, medicinskih usluga, primanja u akcijama i slično.
Svi benefiti menadžera, koji bi se mogli smatrati pogodnostima iz člana 14a Zakona o porezu na dohodak građana predstavljaju osnovicu za oporezivanja. Tu spadaju korišćenje službenog vozila u privatne svrhe, stambenih zgrada i stanova, bonova, hartije od vrednost, akcije, primeljna roba, opraštanje duga, pokrivanje rashoda novčanom naknadom.
Što se naknade za vršenje menadžerskog posla tiče, nepostojanje uslova minimalne cene rada može navesti ugovorne strane da, zarad izbegavanja plaćanja poreza na dohodak, dogovore naknadu koja je veoma mala, ili čak da se direktor odrekne naknade za svoj rad. Iako je takva situacija u praksi veoma česta, poreska uprava nastoji da u svakom konkretnom slučaju oceni da li se direktor odriče naknade kako bi na taj način izbegao plaćanje poreza.
Za potrebe jedinstvenog rešavanja takvih slučajeva, Ministarstvo finansija Republike Srbije je iznelo svoj stav da postoji obaveza plaćanja poreza na dohodak građana, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u situacijama kada Ugovorom o pravima i obavezama direktora nije predviđena naknada za rad. Iznos osnovice bi bio onaj iznos koji bi bio ekvivalentan ugovorenoj naknadi za rad (koja je bitan element ugovora i koje se direktor odriče), koji bi se umanjio za iznos od 20% normiranih troškova.
Ukoliko se pak naknada za obavljanje menadžerskog posla ugovori, ona ulazi u oporezivu osnovicu. Pod zaradom u smislu Zakona o porezu na dohodak građana se smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi, kao i druga primanja zaposlenog. Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem. Shodno navedenom, ugovorena naknada za obavljanje menadžerskog posla će ulaziti u osnovicu za oporezivanje, shodno Zakonu o porezu na dohodak građana.
POGELDAJTE POSEBAN TEKST O UGOVORU SA DIREKTOROM
Ukoliko imate nedoumica u vezi sa Ugovorom o pravima i obavezama direktora, odnosno planirate da ovakav ugovor zaključite, možete se obratiti našem timu stručnjaka za pomoć.
