WTS Global komentari na Unified approach – Pillar One

WTS Global komentari na Unified approach – Pillar One

WTS Global, nemačka mreža nezavisnih konsultantskih kompanija kojoj pripada i naša konsultantska kuća, objavila je komentare na OECD predloge oporezivanja digitalnih kompanija pod nazivom Unified approach – Pillar One. O predlozima OECD-a smo već pisali na našem blogu. Komentari WTS Global-a su objavljeni pod naslovom Da li Unified approach – Pillar One predstavlja BEPS 2.0 ili novi način alociranja profita umesto načela ’’van dohvata ruke’’?

U nastavku teksta dajemo kratak pregled ključnih komentara ekspertskog tima WTS Global-a. Komentari su podeljeni u dva dela:

1. Opšti komentari na OECD predloge
2. Odgovori na pitanja OECD-a u javnoj raspravi

Među opštim komentarima na OECD predloge ističemo sledeće:

1.1. Nejasno definisanje globalnog problema koje Unified approach treba da reši
1.2. Upitnost planiranog vremena za donošenje nove regulative i i legitimnost njenog donošenja
1.3. Minimalni zahtevi u međunarodnom oporezivanju koje predloženo rešenje ne zadovoljava
1.4. Pitanje sveobuhvatnosti predloženog rešenja

WTS Global tim je pružio odgovore na sledeća pitanja OECD-a u javnoj raspravi:

2.1. Pitanje obima regulative
2.2. Pitanje definisanja nexus-a
2.3. Definisanje profita grupacije
2.4. Utvrđivanje Amount A
2.5. Eleminisanje dvostrukog oporezivanja kod Amount A
2.6. Utvrđivanje Amount B
2.7. Rešavanje sporova između poreskih vlasti i obveznika u vezi sa Amount C

1. Opšti komentari na OECD predloge u vezi sa Unified Approach – Pillar One

1.1. Nejasno definisanje globalnog problema koje Unified approach treba da reši

WTS Global smatra da problem u oporezivanju nije precizno definisan, a da se odmah prešlo na donošenje rešenja.

1.2. Upitnost planiranog vremena za donošenje nove regulative i i legitimnost njenog donošenja

WTS Global smatra da je predložen ritam rada previše optimističan. Takođe, kao problem ističu da ne postoji adekvatna analiza uspešnosti primene ranijih BEPS inicijativa, kao što su Akcije 8 – 10 Transferne cene. WTS tim takođe ističe da ne bi bilo adekvatno isključiti princip fizičkog prisustva kao osnov za oporezivanje, jer bi mogao dovesti do samoinicijativnog oporezivanja od strane pojedinih jurisdikcija. Oporezivanje bez fizičkog prisustva bi bilo i protivno opštem pravilu da poreska jurisdikcija ima pravo na oporezivanje u srazmeri sa pruženim javnim uslugama određenom entitetu.

1.3. Minimalni zahtevi u međunarodnom oporezivanju koje predloženo rešenje ne zadovoljava

• Rešenje mora biti pravično i fleksibilno:

1. Iz perspektive pojedinačne zemlje: rešenje mora biti doneto na osnovu saglasnosti najvećeg broja članica Inclusive Framework-a. Da bi se to ostvarilo, svaka zemlja mora dobiti od OECD-a jasnu analizu efekata dosadašnje regulative, kako bi donela odluku. Takva analiza ne bi trebalo samo da uključuje poreske efekte, već i efekte stranih direktnih investicija, konkurentnosti privrede itd.
2. Iz perspektive multinacionalne kompanije: ne bi bilo dobro utvrđivati poseban poreski tretman za digitalnu ekonomiju, s obzirom da bi takav režim bio suprotan režimu kojem je izložena tradicionalna ekonomija i s obzirom da mnoge kompanije imaju hibridne poslovne modele (između tradicionalne i digitalne ekonomije: click & brick). Predložene mere bi trebalo da budu u skladu sa osnovnim načelom BEPS regulative, načelom stvaranja vrednosti.

• Rešenje mora biti jednostavno i mora dovoditi do izvesnosti poreskog okruženja
• Rešenje mora biti proporcionalno (srazmerno efektima jasno definisanog problema) i efektivno
• Rešenje mora biti održivo: mora biti zasnovano na već dugo uspostavljenim principima međunarodnog oporezivanja (fizičko prisustvo, načelo ’’van dohvata ruke’’ itd.)
• Rešenje ne sme izlagati obveznike i poreske jurisdikcije dodatnim administrativnim naporima i mora se obezbediti prelazni period za primenu: novo rešenje bi donelo značajno povećanje administrativnih napora i troškova, jer bi obuhvatalo veliki broj pravnih lica i poreskih jurisdikcija. Novi pristup oporezivanju bi trebalo da se zasniva na jasnoj šemi primene. WTS predlaže da se isključivo matična kompanija oporezuje za Amount A (pristup sličan pripremi Country – by – Country izveštaja od strane matične kompanije)

1.4. Pitanje sveobuhvatnosti predloženog rešenja

Načelo ’’van dohvata ruke’’ je bilo dominantno načelo transfernim cenama u periodu od 1979. do 2010. godine, dok je OECD konstantno tokom perioda odbijao primenu globalne formule (GFA – Global formulary apportionment). Međutim, WTS-ov utisak je da tokom perioda donošenja BEPS regulative došlo do sve značajnijeg slabljenja načela ’’van dohvata ruke’’ u korist GFA (na primer, posmatranje multinacionalne grupacije kao jedinstvenog entiteta, isticanja metoda podele dobiti itd.). Predložena rešenja u Pillar One WTS doživljava kao dodatni korak u korist GFA. Kao problem se javlja što bi se GFA faktički koristio za digitalnu ekonomiju, a načelo ’’van dohvata ruke’’ za tradicionalnu ekonomiju, što bi međunarodno poresko okruženje učinilo dodatno složenim i neizvesnim.

2. Odgovori na pitanja postavljena u javnoj raspravi

2.1. Pitanje obima regulative

• Definicija ’’consumer – facing business’’ je neprecizno definisan termin i omogućava široku interpretaciju: WTS Global iz tog razloga zahteva jasnu i usku definiciju, tako da bi se nova regulativa odnosila isključivo na visoko digitalizovane multinacionalne kompanije, s obzirom da je WTS Global protiv posebnog poreskog tretmana digitalne ekonomije. Ovakav stav WTS Globala je u skladu sa BEPS akcijom 1 ’’Digitalna ekonomija’’
• Definicija multinacionalne kompanije: bi se mogla uzeti iz pravila o Country – by – Country izveštavanju. Granica od 750 miliona EUR konsolidovanih prihoda bi mogla biti primenjena
• Samom uskom definicijom kompanija koje bi potpadale pod ovu regulativu ne bi bilo potrebno definisanje sektora koji su iz nje izuzeti: međutim, posebno je istaknuto da finansijski sektor treba isključiti zbog specifičnosti transakcija (poreske vlasti bi trošile dosta vremena na njihovo razumevanje) i zbog Bazel regulative i drugih pravila o solventnosti

2.2. Pitanje definisanja nexus-a

• Da li uopšte prihodi od prodaje mogu biti merilo ’’značajnog učešća u privredi’’?:

1. WTS smatra da ne mora to uvek da bude slučaj: činjenica da kompanija u jednoj zemlji ostvaruje značajne prihode ne znači automatski da se u toj zemlji stvara značajna vrednost. Bilo bi neophodno uz kriterijum prihoda dodati kao kriterijum na primer lokalno online prisustvo (lokalizovani web shop, lokalizovana korisnička podrška, lokalizovani načini plaćanja i druge aktivnosti koje mogu ukazivati da kompanija targetira lokalno tržište na način drugačiji od globalnog tržišta)
2. Teško je utvrditi jedinstveni nivo prihoda od prodaje kao kriterijum za sve zemlje imajući u vidu njihovu veličinu, stepen razvijenosti i stope privrednog rasta: Jedna od mogućnosti bi bila da se utvrdi posebna granica u zavisnosti od veličine privrede

• Tretman start – up gubitaka: farmaceutska kompanija je osnovana u jednoj zemlji i pokreće razvoj novog proizvoda. U početnom periodu, kompanija posluje sa gubitkom i njeno prisustvo u drugim zemljama je ograničeno. Međutim, u kasnijim periodima, kada kompanija počinje da posluje sa dobitkom, rastu inostrani prihodi i druge zemlje počinju da oporezuju deo profita. Međutim, neophodno je kreirati mehanizam za kompenzovanje zemlje porekla, s obzirom da je tu postojao start-up rizik
• Kako obezbediti primenu novih pravila bez značajnog povećanja administrativnih napora?: prema WTS Global-u, nova pravila će dovesti do značajnijih administrativnih napora, jer će se odnositi na veći deo privrede. Dakle, neophodno je usko definisati na koga se odnose nova pravila

2.3. Definisanje profita grupacije

Najbolje merilo bi bio Dobitak pre oporezivanja iz konsolidovanih finansijskih izveštaja, s obzirom da već obuhvata računovodstvena prilagođavanja unutar grupe. WTS Global podržava podelu po poslovnim jedinicama, dok za podelu po geografskim regionima ima rezerve (’’kolika je veličina privreda u datom regionu? Da li unutar regiona postoji centrala koja kontroliše prodaju?’’).

2.4. Utvrđivanje Amount A

Termini rezidualni profiti i rutinske aktivnosti ne bi trebalo koristiti: ovo su termini povezani sa načelom ’’van dohvata ruke’’, a kod Amount A se primenjuje GFA princip.

Za Amount A je teško naći ključ za alokaciju: takav ključ bi zavisio od sektora, regiona, bilo bi potrebno da se postigne saglasnost velikog broja jurisdikcija. Veliki broj jurisdikcija već pokreće sudske sporove u vezi sa proširenjem poreskih prava imajući u vidu lokacijske uštede, tržišne premije itd. Primenom novih pravila jurisdikcije bi morale da odustanu od ovakvih zahteva.

2.5. Eleminisanje dvostrukog oporezivanja kod Amount A

• Dvostruko oporezivanje se teško sprečava čim je reč o tri ili više zemlje: treba imati u vidu da dvostruko neoporezivanje se do nedavno postizalo isključivo bilateralnim ugovorima i da je MLI tek u povoju
• Problemi u primeni nove regulative: OECD bi trebalo da pruži značajne instrukcije o načinu izbegavanja konflikata između jurisdikcija. WTS Global se poziva na iskustvo sa Country – by – Country izveštavanjem gde su kompanije imale značajne nedoumice, koje OECD i poreske vlasti nisu mogle brzo da reše i da bi ovde bila još gora situacija imajući u vidu da bi se ovde utvrđivala poreska obaveza

2.6. Utvrđivanje Amount B

• Na globalnom nivou nije dovoljno jasno definisan termin ’’rutinske aktivnosti’’
• Utvrđivanje Amount B neće dovesti do veće pravne sigurnosti: jurisdikcije koje gube poreska prava putem nove regulative će se fokusirati na druge aktivnosti obveznika, članica multinacionalne grupacije, izuzev distribucije i marketinga
• Imajući u vidu iskustvo sa primenom marže od 5% na usluge niske dodate vrednosti (BEPS Akcije 8 – 10 – Transferne cene), WTS preporuka je da se ne napušta analiza u skladu sa načelom ’’van dohvata ruke’’

2.7. Rešavanje sporova između poreskih vlasti i obveznika u vezi sa Amount C

WTS Global ističe da je jedini način da se spreče sporovi formiranje nadnacionalnih poreskih tela za rešavanje ovakvih pitanja.