Poreske promene u digitalnoj ekonomiji – OECD Unified approach (Pillar one)

Poreske promene u digitalnoj ekonomiji – OECD Unified approach (Pillar one)

Pre nego što detaljnije objasnimo poreske promene koje mogu očekivati digitalne kompanije, kako u Srbiji, tako i u ostatku sveta, trebalo bi prvo da objasnimo regulatorni okvir za njihovo donošenje. U cilju uspešne primene BEPS mera na globalnom nivou, OECD je formirao forum koji je u oktobru 2019. godine činio 135 zemalja (između ostalog i Srbija) pod nazivom Inclusive Framework (Inkluzivni okvir), koji sarađuje sa G20. Ciljevi ovog foruma su:

• Aktivno praćenje implementacije BEPS mera (naročito u vezi primene minimalnih standarda BEPS-a koje svaka zemlja mora da uvede u svoje zakonodavstvo)
• Priprema godišnjeg izveštaja o implementaciji BEPS-a

Inclusive framework je kao ključni izazov u primeni BEPS-a istakao digitalnu ekonomiju. Cilj foruma je donošenje novih pravila globalnog oporezivanja koja se mogu podeliti u dva stuba:

• Pillar one (prvi stub): utvrđivanje novog nexus-a. Nexus u poreskom pravu bi se mogao prevesti kao ’’veza’’: nivo veze, odnosno pravnog odnosa, između entiteta i jurisdikcije. Ukoliko se smatra da postoji nexus (veza) između entiteta i jurisdikcije, jurisdikcija stiče pravo na oporezivanje entiteta
• Pillar two (drugi stub): uspostavljanje minimalnog poreza u svakoj zemlji

Inclusive Framework je na sastanku 28.-29. maja 2019. godine objavio Programme of work (plan rada), na osnovu kog bi se nova pravila brzo predložila kroz stubove i potom primenila na globalnom nivou. Cilj je da se rešenja po ovim pitanjima donesu do kraja 2020. godine, a da ih potom zemlje implementiraju u svoja zakonodavstva. Na osnovu objavljenog plana rada, Sekretarijat OECD-a, kao izvršno telo OECD-a, je u novembru objavilo dokument Secretariat Proposal for a ’’Unified Approach’’ under Pillar one. O ovom dokumentu ćemo dati detalje u nastavku našeg teksta. U samom dokumentu je navedeno da Sekretarijat OECD-a poziva sve zainteresovane strane da pošalju svoje komentare na iznete predloge, što je i uradila WTS Global.

Uvod – kako se trenutno oporezuju digitalne kompanije?

OECD smatra da je trenutna situacija u međunarodnom oporezivanju alarmantna i da su neophodne hitne promene. Tokom poslednjih decenija, digitalne kompanije su razvile različite poreske šeme u cilju umanjenja plaćenog poreza na globalnom nivou i postaju predmet sve većih kritika u javnosti. Pojedine zemlje, poput Francuske, samostalno nameću dodatne poreze na digitalne kompanije. Pomenuti izazovi vezani za digitalnu ekonomiju donosi sledeće probleme u međunarodnom oporezivanju:

• Pitanje raspodele prava oporezivanja multinacionalnih entiteta između poreskih jurisdikcija, koje ugrožava budućnost međunarodne poreske saradnje i donosi opasnost agresivnih mera pojedinih zemalja i političkih pritisaka na digitalne kompanije
• Pitanje fundamentalnih postavki međunarodnog poreskog sistema, kao što su načelo ’’van dohvata ruke’’ i tradicionalno poimanje pojma ’’stalna poslovna jedinica’’

Koje su ključne osobine predloženih mera pod Pillar One?

Predložene mere oporezivanja digitalnih kompanija se zasnivaju na sledećim principima:

• Prava na oporezivanje pripadaju jurisdikcijama u kojima se nalaze korisnici, odnosno tržišta koje digitalne kompanije targetiraju
• Formiranje novog nexus pravila koji se ne zasniva na fizičkom prisustvu. Napominjemo da je fizičko prisustvo kompanije na teritoriji određene jurisdikcije osnov za oporezivanje rezidentnog pravnog lica ili stalne poslovne jedinice prema trenutnoj međunarodnoj regulativi
• Predlozi prevazilaze okvir načela ’’van dohvata ruke’’ i analize zasebnih entiteta, već multinacionalnu grupaciju posmatraju kao jedinstveni entitet. Trenutna pravila o transfernim cenama se nadopunjuju novim pravilima za raspodelu profita unutar multinacionalne grupacije. Naime, zaključak Inclusive Framework foruma je da je primena načela ’’van dohvata ruke’’ adekvatna za rutinske aktivnosti, ali da je kod nerutinskih aktivnosti koje donose visok profit primena načela komplikovana. Samim tim, nova pravila za alokaciju profita predstavljaju način uprošćavanja oporezivanja digitalnih kompanija
• Predlozi za cilj imaju jednostavnost, stabilizaciju poreskog sistema i veću poresku izvesnost u primeni

Regulativa obuhvata visoko digitalizovane poslovne modele koji su orjentisani ka finalnim korisnicima proizvoda i usluga (OECD koristi definiciju consumer – facing businesses). Ove digitalne kompanije su u mogućnosti da sa svojim korisnicima širom sveta komuniciraju i da isporučuju dobra i usluge bez značajnog fizičkog prisustva. Određeni privredni sektori (prerađivačka industrija, proizvodnja berzanske robe, finansijski sektor itd.) bi bili isključeni iz novih pravila oporezivanja. Takođe, razmatra se uvođenje ograničenja u vezi sa veličinom biznisa koji bi bili obuhvaćeni regulativom (kao za Country-by- Country izveštavanje, gde su obveznici samo grupacije koje ostvaruju konsolidovane prihode od preko 750 miliona EUR).

S obzirom da fizičko prisustvo neće više biti osnov za oporezivanje kompanija u jurisdikciji, kao novo pravilo bi se posmatrao iznos prihoda koji kompanija ostvaruje na određenom tržištu.

Alokacija profita kompanija iz digitalne ekonomije

Prilikom alokacija profita koju ostvaruje multinacionalna grupacija, profit se deli na sledeće iznose:

• Amount A
• Amount B
• Amount C

U nastavku dajemo objašnjenje za svaki od tih iznosa.

Šta je Amount B?

Amount B je iznos profita koji bi se alocirao po članicama na osnovu klasičnog fizičkog prisustva u poreskoj jurisdikciji. Ovaj iznos profita pripada članicama grupacije koje vrše rutinske aktivnosti (distribucije i marketinga). Za ovakve aktivnosti je predviđen fiksan prinos, koji može biti:

• Jedinstven procenat profita za sve kompanije koje su obuhvaćene ovom regulativom
• Procenat profita za određeni sektor ili geografski region
• Utvrđen na neki treći način

Šta je Amount C?

Ukoliko članice grupacije vrše dodatne aktivnosti u svojim zemljama izuzev rutinskih aktivnosti, one bi sticale pravo na dodatni profit. Utvrđivanje tog profita bi se vršilo primenom pravila o transfernim cenama ili putem dogovora sa poreskim vlastima.

Šta je Amount A?

Amount A predstavlja rezidualni profit multinacionalne digitalne kompanije, odnosno višak prinosa iznad iznosa koji se stiču po osnovu klasičnog fizičkog prisustva (Amount B i Amount C). Amount A bi se delio metodom koji predstavlja mešavinu metoda podele rezidualne dobiti i metoda globalne raspodele profita po formuli. Napominjemo da se metod globalne raspodele profita po formuli u OECD smernicama pominje kao načelo konkurentno načelu ’’van dohvata ruke’’.

Prilikom raspodele Amount A među članicama grupe, primenjuju se sledeći postupci:

1. Utvrđivanje profita grupacije: smatra se da je najadekvatnije koristiti konsolidovane finansijske izveštaje. Može se razmotriti deljenje profita grupe po poslovnim jedinicama, geografskim oblastima itd.
2. Koliki je profit po osnovu rutinskih aktivnosti?: utvrđujemo Amount B i Amount C za čitavu grupu. Razliku između profita grupe i zbira Amount B i Amount C razdeljujemo po tržištima na kojima grupacija posluje
3. Da li se nerutinski profiti (preko zbira Amount B i Amount C) mogu isključivo pripisati prisustvu na određenom tržištu ili nekom drugom faktoru?: ako uzmemo društvenu mrežu za primer, nerutinski profiti mogu dolaziti od vrednog brenda i posedovanja baze podataka o kupcima (profit dolazi iz prisustva na određenom tržištu) i od inovativnog softvera (profit ne dolazi iz tržišnog prisustva, već tehnološke superiornosti). Neophodno je dakle utvrditi sve ključne uzroke ostvarivanja nerutinskih profita i razdeliti nerutinske profite po uzrocima. U Amount A spadaju samo nerutinski profiti nastali iz tržišnog prisustva
4. Raspodela Amount A po zemljama: vrši se po određenom ključu, na primer ostvarenim prihodima po zemljama. Da bi se zemlja kvalifikovala za oporezivanje dela Amount A, u njoj će grupacija morati da ostvari godišnje prihode iznad definisanog limita

Primer raspodele profita digitalne kompanije

Grupacija Stream je osnovana u SAD i bavi se uslugama streaming-a. Matična kompanija Stream USA iz SAD poseduje svu nematerijalnu imovinu grupacije. Zavisno lice Stream IRL je kompanija u Republici Irskoj koja je odgovorna za distribuciju i marketing aktivnosti na irskom tržištu. Takođe, Stream IRL prodaje usluge direktno finalnim korisnicima u Srbiji. Prema trenutnoj regulativi, Stream IRL nema fizičko prisustvo na teritoriji Srbije i ne oporezuje se u našoj zemlji.

U Irskoj, Stream IRL će biti oporezovan za Amount B (fiksan prinos po osnovu rutinskih aktivnosti). Takođe, ukoliko poreske vlasti Republike Irske budu smatrale da Stream IRL obavlja dodatne aktivnosti na irskom tržištu, biće oporezovan i za Amount C.

Amount A (višak profita) se neće oporezovati isključivo u SAD, ukoliko se utvrdi značajno prisustvo Stream grupacije na tržištima Irske i Srbije (na osnovu ostvarene prodaje).

Pitanja za javnu raspravu

Dokument OECD-a predstavlja načelni predlog za diskusiju o novim pravilima oporezivanja digitalnih kompanija. Sekretarijat OECD-a je pozvao zainteresovane organizacije da putem javne diskusije pruže svoja mišljenja na sledeća pitanja:

1. Pitanje obima regulative: definisanje multinacionalne grupacije, njihovog poslovnog modela, veličine grupe, sektora koji će biti isključeni iz regulative, definisanje interakcije sa krajnjim potrošačem
2. Pitanje definisanja nexus-a na osnovu prihoda od prodaje, a ne na osnovu fizičkog prisustva: kako utvrditi mesto prodaje? Da li definisati jedinstven limit prihoda kako bi neka zemlja stekla pravo na oporezivanja dela Amount A ili prilagoditi limite kako bi i manje zemlje stekle pravo na oporezivanje?
3. Definisanje profita grupacije: šta bi bila adekvatna mera, da li su potrebna prilagođavanja za različite računovodstvene standarde i da li posmatrati profit po poslovnim jedinicama/geografskim regionima? Šta se dešava ukoliko grupacija posluje sa gubitkom?
4. Kako utvrditi Amount A?
5. Kako eleminisati dvostruko oporezivanje Amount A?
6. Utvrđivanje Amount B: koje aktivnosti se mogu smatrati rutinskim? Kako doći do fiksnog prinosa?
7. Na koji način rešavati sporove između poreskih vlasti i obveznika u vezi sa Amount C?

Kako će najavljene promene uticati na digitalnu ekonomiju u Srbiji?

OECD dokument o kojem smo pisali predstavlja početni predlog koji nije dovoljno razrađen. Nakon javne diskusije, možemo očekivati da će OECD izaći sa jasnijim predlogom. Kao što smo već pomenuli, u planu je da OECD donese konačno rešenje do kraja 2020. godine, nakon čega će zemlje počinjati sa njegovom implementacijom u svojim zakonodavstvima.

Najavljene promene će pre svega uticati na multinacionalne digitalne kompanije koje prodaju svoje proizvode i usluge u Srbiji (društvene mreže, online maloprodavci, pretraživači itd.). Iako većina ovih kompanija nemaju osnovane entitete u Srbiji, primenom novih propisa bi oni bili oporezovani u našoj zemlji na osnovu ostvarenih prihoda od lokalnih korisnika.

Za više informacija molimo Vas da se obratite našem konsultantskom timu.