07.02.2020

Izrada budžeta kompanije – tehnička strana budžetiranja

Zašto je proces budžetiranja neophodan za kompaniju?

Budžet je jedan od mehanizama za kontrolu implementacije poslovne strategije. Na osnovu strategije i definisanih ciljeva kompanije, pristupa se kvantifikovanju očekivanih kretanja i perfomansi putem budžeta kompanije. Poređenjem ostvarenja sa projektovanim kategorijama, odnosno performansama, rukovodstvo dobija informacije o tome u kojim segmentima nisu realizovana postavljena očekivanja, a u koji segmenti su proizveli rezultate iznad postavljenih očekivanja. Takve informacije su od značaja za ispitivanje razloga za odstupanja i sprovođenje korektivnih akcija.

Faze u razvoju budžeta

Pre same izrade budžeta, u okviru odgovarajućih sektora kompanije, potrebno je definisati organizacione, kadrovske, operativne, investicione planove na osnovu kojih će se koristiti ogovarajući imputi za izradu budžeta, kao finansijskog plana.

Projektovanje bilansa uspeha
Projektovanje ukupnih prihoda

Ukupni prihodi su osnova za projektovanje celog bilansa uspeha.

Na osnovu dugoročnih ciljeva kompanije formira se strategija rasta i razvoja poslovanja. U zavisnosti od strateških opredeljenja za ostvarivanje rasta, rezultata analize tržita, koncepcija i ideja proizvoda, njihovih cena, plana promocije i distribucije, sastavljaju se planovi prodaje, a imajući pri tom u vidu istorijska ostvarenja. Ako se kroz planove prodaje planira i marža, takvi podaci se mogu iskoristiti za projektovanje nabavne vrednosti prodate robe ili troškova materijala.

Ukupni prihodi se projektuju na bazi plana prodaje. Budžetiranje se može uraditi analitički prikazujući sve proizvode i usluge ili sintetički na bazi grupa proizvoda ili servisnih, odnosno proizvodnih linija.

Troškovi nabavne vrednosti prodate robe (COGS – Cost of goods sold) i troškovi materijala

Osnova za obračun ovih projekcija su ukupni prihodi, odnosno plan prodatih količina, plan proizvodnje i plan utrošaka materijala.

Često se troškovi materijala, kao i COGS projektuju kao procenat od prihoda od prodaje, na osnovu pretpostavki o visini bruto marži i istorijskim kretanjima. Troškovi ostalog materijala i troškovi energije i goriva obično se procenjuju na osnovu njihovog učešća u poslovnim prihodima za prethodne fiskalne godine.

Troškovi zarada

Troškovi zarada se planiraju na bazi plana zapošljavanja, odnosno projektovanog broja zaposlenih, plana rasta zarada i drugih efekata koji mogu uticati za visinu ovih troškova. To su na primer, uvođenje novih vidova bonusa i pogodnosti za zaposlene, promene zakonske regulative, kretanje broja službenih putovanja i dnevnica i slično.

S obzirom da se ne može proceniti broj zaposlenih osoba sa invaliditetom, kao dodatni trošak treba ukalkulisati naknadu za nezapošljavanje lica sa invaliditetom. Godišnji iznos naknade treba biti projektovan kao polovina prosečne godišnje bruto zarade na svakih 20 zaposlenih.

Troškovi amortizacije

Prilikom obračuna troškova amortizacije, treba imati u vidu da bi ukupna amortizacija trebalo da se projektuje kao zbir amortizacije sredstava koja su već u knjigama i sredstava koja se planiraju nabaviti.

Primenom amortizacionih stopa na nabavne vrednosti već postojećih i planiranih sredstava dolazi se do godišnjeg troška amortizacije.

Ostali poslovni rashodi

Ostali poslovni rashodi projektuju se uglavnom na bazi istorijskih kretanja i to kao procenat u odnosu na ukupne prihode, usklađeno za očekivane promene u vezi sa svakom pojedinačnom kategorijom troška. (na primer, trenutni poslovni prostor nije dovoljan za planirani broj zaposlenih pa se mora predvideti trošak dodatnog zakupa; potrebno je uvesti novi ERP što povećava ukupan trošak održavanja softvera)

Republičke i lokalne takse

Takse na republičkom nivou, takse na nivou lokalne samouprave, porezi na nivou lokalne samouprave treba da budu projektovane na bazi istorijskih kretanja a u zavisnosti od faktora koji mogu uticati na njihovo povećanje ili smanjenje.

Porez na dobit

Prilikom obračuna godišnje obaveze po osnovu poreza na dobit, koristi je zakonska stopa od 15% na projektovanu dobit. Osnovica za obračun je dobitak pre oporezivanja ostvaren u posmatranoj godini, umanjen za gubitke iz ranijih godina. Iznos akontacije u posmatranoj godini predstavlja vrednost godišnje obaveze po osnovu poreza na dobit iz prethodne godine.

Projektovanje bilansa stanja
Projektovanje stalne imovine i CAPEX

Projektovanje stalne imovine i investicija vrši se na bazi plana investiranja. Kapitalna ulaganja odnose se na ulaganja u nematerijalnu imovinu, nekretnine, postrojenja, opremu, dugoročne plasmane i ostalu stalnu imovinu.

Projektovanje neto obrtnog kapitala (NWC)

Neto obrni kapital predstavlja nivo neophodnog kapitala koji će biti zadržan u obrtnim sredstvima. Iznos neto obrtnog kapitala se izračunava kao zbir zaliha, potraživanja od kupaca, i druge kratkoročne imovine osim gotovine, umanjeno za obaveze iz poslovanja.

Projekcija i ostvarenje planiranog neto obrtnog kapitala je ključna stvar u budžetiranju jer značajno utiče na cash flow. U nastavku sledi objašnjenje za projekciju pojedinih stavki neto obrtnog kapitala.

Potraživanja od kupaca

Što se tiče potraživanja do kupaca, projekcija se vrši na osnovu planiranog prometa sa kupcima (vrednosno uslovljene potrebe). Potrebno je proceniti onaj deo ukupnog prometa koji će biti nenaplaćen na kraju svih perioda za koje se projekcije vrše. To se radi putem obračuna projektovanih potraživanja korišćenjem očekivanog prosečnog pokazatelja o prosečnim danima naplate (DSO – Days sales outstanding). Na primer, ako je projektovani promet sa PDV-om 365,000 EUR, a DSO 100 dana, koeficijent obrta kupaca je 3,65. Kada ukupan promet podelimo sa koeficijentom obrta od 3.65 dobijamo projektovana potraživanja od 100,000 EUR.

Pretpostavka u visini DSO bazira se na istorijskom kretanju uz efekat očekivanog poboljšanja, odnosno pogoršanja naplate.
Što je projektovni (ostvareni) DSO niži, utoliko imamo manja protraživanja i pozitivan uticaj na cash flow.

Zalihe

Slično kao kod potraživanja, zalihe se projektuju na osnovu projektovanih troškova nabavne vrednosti prodate robe i projektovanih troškova materijala, primenom pretpostavki o prosečnom vremenu zadržavanja zaliha (DIO).

Obaveze iz poslovanja

Takođe, obaveze prema dobavljačima se projektuju na osnovu ukupnog iznosa troškova robe, materijala i usluga od dobavljača, primenom pretpostavki o prosečnom vremenu plaćanja dobavljača (DPO). Što je projektovni (ostvareni) DPO viši, utoliko imamo više sredstava zadržanih u obavezama i pozitivan uticaj na cash flow. Ista metodologija primenjuje se i kod ostalih stavki kratkoročne imovine (AVR, PDV..). Na primer, obaveze po osnovu plata se obračunavaju na bazi godišnjeg troška plata i koeficijenta obrta koji iznos 12, ako se pretpostavi da se plate isplaćuju u tekućem mesecu za prethodni mesec.

NWC Days – Kao oznaka za dane zadržavanja neto obrtnog kapitala, na osnovu gorenavedenog obračunava se po formuli : DSO+ DIO – DPO.

Projektovnje neto obrtnog kapitala je ključna stavka za kasniju projekciju novčanih tokova.

Projektovanje finansijskih obaveza

Finansijske obaveze se projektuju na bazi postojećih ugovorenih planova otplate kredita, planova otplate lizinga, kao i pretpostavki o novim kreditima i kreditnim uslovima.

Projektovanje novčanog toka

Novčani tok se obično projektuje indirektnom metodom. Ukupan novčani tok se sastoji od tri kategorije: novčani tok iz poslovnih aktivnosti, novčani tok iz investicionih aktivnosti i novčani tok iz aktivnosti finansiranja. U nastavku dajemo primer projektovanog novčanog toka

Godina 1 Godina 2 Godina 3
I Novčani tok iz poslovne aktivnosti
1. Poslovni dobitak (21,113) (31,636) 497,446
2. Amortizacija 172 60,430 96,530
3. Porez na dobit 54,600
4. Smanjenje (povećanje) vrednosti zaliha (611,000) (377,000)
5. Smanjenje (povećanje) vrednosti potraživanja (824,561) (508,772)
6. Smanjenje (povećanje) vrednosti PDV i AVR (516) (99,623) (56,525)
7. Povećanje (smanjenje) vrednosti obaveza iz poslovanja 8,376 1,616,104 916,960
8. Povećanje (smanjenje)  ostalih kratkoročnih obaveza i PVR 53,684 3,535
9. Povećanje (smanjenje) vrednosti obaveza po osnovu PDV-a
10. Povećanje (smanjenje) obaveza po osnovu poreza na dobit 54,600
11. Povećanje (smanjenje) za više plaćen porez na dobit
12. Ostali rashodi-manjak, škart i rastur (4,700) (7,600)
Novčani tok iz poslovne aktivnosti (13,081) 158,698 564,574
II Novčani tok iz investicione aktivnosti
1. Smanjenje (povećanje) vrednosti nematerijalnih ulaganja
2. Smanjenje (povećanje) vrednosti osnovnih NPO (10,301) (594,000) (361,000)
2. Smanjenje (povećanje) dugoročnih finansijskih plasmana
3. Smanjenje (povećanje) vrednosti kratkoročnih  plasmana
Novčani tok iz investicione aktivnosti (10,301) (594,000) (361,000)
III Novčani tok iz aktivnosti finansiranja
1. Povećanja (smanjenje) vrednosti dugoročnih kredita 1,000,000 (322,189)
2. Povećanje (smanjenje) vrednosti ostalih dugoročnih obaveza
3. Povećanje (smanjenje)  kratkorošnih finansijskih obaveza
4. Prilivi po osnovu naplaćenih kamata
5. Odlivi po osnovu plaćenih kamata (34,200) (34,200)
6. Povećanje (umanjenje) osnovnog kapitala 70,000 330,000
Novčani tok iz aktivnosti finansiranja 70,000 1,295,800 (356,389)
NETO NOVČANI TOK 46,618 860,498 (152,815)
A. Gotovina na početku perioda 46,618 907,116
B. Gotovina na kraju perioda 46,618 907,116 754,301
Optimizacija novčanih tokova

Radi postizanja što višeg nivoa novčanog toka najpre treba razmotriti unapređenje u upravljanju neto obrtnim kapitalom, koji je, osim dobitka, najveći faktor novčanog toka.

POGLEDAJTE U POSEBNOM ČLANKU KAKO IZVRŠITI OPTIMIZACIJU NETO OBRTNOG KAPITALA

KPI (Ključni pokazatelji performansi)

Kada je završena projekcija osnovnih finansijskih izveštaja, automatski se mogu izračunati željene performanse uspeha. Ukoliko neki od KPI-jeva nije zadovoljavajući pristupa se ponovnoj analizi pojedinih budžetiranih stavki. Neki od ključnih pokazatelja mogu biti:

  • EBITDA marža : EBITDA / Ukupni prihodi
  • EBIT marža : EBIT / Ukupni prihodi
  • Marža neto dobiti : neto dobitak / Ukupni prihodi
  • Bruto marža : (Prihodi od prodaje – cena koštanja) / ukupni prihodi
  • Učešće zarada u ukupnim prihodima
  • Prihodi ili dobitak po zaposlenom
  • Prihodi po radnom satu
  • Prosečno vreme naplate (DSO)
  • Prosečno vreme plaćanja (DPO)
  • Prosečno vreme zaliha (DIO)
  • Učešće kapitala u ukupnim izvorima finansiranja
  • Likvidnost – Kratkoročna imovina / kratkoročne obaveze

Prilikom izrade budžeta vrši se koordinacija između različitih sektora u kompaniji, kako bi se iskomunicirali ciljevi, strategije i planovi.

Na kraju, budžet predstavlja način komuniciranja očekivanih performansi kompanije svojim rukovodiocima i zaposlenima, kako bi svi u organizacji imali projekcije koje su rezultat zajedničkog zalaganja i ispunjenja pojedinačnih ciljeva. Na taj način, budžet motivišuće deluje za zaposlene, jer se ostvarenje budžeta često dovodi u vezu sa bonusima i benefitima za zaposlene.

Ukoliko vam je potrebna podržka od strane našeg tima, molimo vas da nas kontaktirate.

Izrada budžeta kompanije – tehnička strana budžetiranja