Srbija je jedna od mnogih zemalja koja je uvela transferne cene u svoju zakonsku regulativu. Koliko puta ste se susreli sa pojmovima transferne cene odnosno Izveštaj o transfernim cenama, a da Vam nije bilo baš najjasnije o čemu je reč i čemu oni uopšte služe?
Zanemarivanje transfernih cena može dovesti do značajnih problema i posledica, kako sa aspekta Zakona i kazni tako i sa aspekta profitabilnosti i daljeg poslovanja kompanije. Ovaj tekst će Vam približiti samu problematiku transfernih cena i dati sve neophodne inpute da potencijalne rizike svedete na minimum.
Bitno je da odmah jednu stvar razjasnimo. Posle čitanja ovog teksta nećete postati stručnjak za transferne cene i vrlo je mala verovatnoća da ćete Izveštaj o transfernim cenama moći sami da sastavite, pogotovo ako se sa njim niste ranije susretali. Međutim kao što je i navedeno to nije cilj. Cilj je da se bolje upoznate sa transfernim cenama, uvidite njihov značaj i minimizirate rizike za svoju firmu.
Šta su transferne cene?
Transferne cene predstavljaju cene koje se formiraju u transakcijama između povezanih lica. Iz navedene definicije se sasvim logično proizilazi novo pitanje: ko su to povezana lica u smislu transfernih cena odnosno Zakona o porezu na dobit pravnih lica?
Povezana lica u vezi sa transfernim cenama odnosno Izveštajem o transfernim cenama su definisana Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.
Povezana lica su:
- Lica sa direktnom ili indirektnom kapitalnom povezanošću (matične kompanije, kompanije sestre i kompanije ćerke) od preko 25%
- Lica između kojih postoji odnos kontrole (značajnijeg uticaja na poslovne odluke). Kontrola postoji u slučaju posedovanja preko 25% glasova u organima upravljanja
- Članovi rodbine (i to uže i šire)
Ukoliko želite detaljnije da se informišete o samom osnovu povezanosti, savetujem Vam da pročitate naš drugi tekst na temu „Povezana lica i transferne cene“.
Sada, kada znamo šta su transferne cene i ko su povezana lica dolazimo na teren Izveštaja o transfernim cenama.
Transferne cene – ko je u obavezi da sastavlja Izveštaj o transfernim cenama?
Obveznici sastavljanja Izveštaja o transfernim cenama su preduzetnici i pravna lica koja ostvaruju transakcije sa povezanim licima u vezi sa sredstvima ili stvaranjem obaveza. Suštinski, ukoliko u jednom poreskom periodu ostvarujete bilo koju vrstu transakcija sa povezanim licima velika je verovatnoća da ćete biti u obavezi da sastavite Izveštaj o transfernim cenama. Navedeno je „velika verovatnoća“ jer postoje određeni izuzeci kao što su naprimer primanje beskamatnih pozajmica od povezanog lica (ukoliko je to jedina transakcija sa povezanim licem) ili prodaja nepokretnosti povezanim licima (takođe ukoliko je to jedina transakcija) i dr.
Utvrdili smo da ste u obavezi da sastavljate Izveštaj o transfernim cenama ukoliko ostvarujete bilo koje transakcije sa povezanim licim (najveći broj). Ostalo je još da se odredi koji će se Izveštaj o transfernim cenama sastavljati:
- Izveštaj o transfernim cenama u skraćenom obliku ili pak
- Pun Izveštaj o transfernim cenama
Izveštaj o transfernim cenama u skraćenom obliku
Ukoliko ste sa povezanim licem (ili sa više njih ponaosob) ostvarili „komercijalne“ transakcije u toku godine i njihova ukupna vrednost ne prelazi osam miliona dinara u obavezi ste da sastavite Izveštaj o transfernim cenama u skraćenom obliku. Pod „komercijalnim“ transakcijama se misli na transakcije koje nisu finansijske pozajmice jer se one odvojeno tretiraju.
Kao što i sam naziv kaže Izveštaj o transfernim cenama u skraćenom obliku je mnogo lakše i brže sastaviti od Izveštaja o transfernim cenama u punom obliku.
Suštinski u obavezi ste da sastavite Izveštaj koji ćete predati Poreskoj upravi uz poreski bilans, a koji pored opštih informacija mora da sadrži sledeće informacije:
- naziv povezanih lica sa kojima su ostvarene transakcije
- iznosi pojedinačnih transakcija
- osnov povezanosti
Složićete se da navedeno nije neka preterana filozofija, međutm nije ni toliko prosto kao što se čini.
Ne zaboravite da pozajmice ovde nismo uzeli u obzir. Njima ćemo se pozabaviti kasnije, kao i unosom adekvatnih iznosa u poreski bilans.
Izveštaj o transfernim cenama u punom obliku
Sad prelazimo na složeniji deo. Izveštaj o transfernim cenama u punom obliku ste u obavezi da sastavite ukoliko ste u jednom poreskom periodu sa povezanim licem (ili sa više njih) ostvarili „komercijalne“ transakcije u iznosu većem od osam miliona dinara.
Ovo je pravo mesto da razjasnimo nedoumicu koja se redovno javlja. Ukoliko sa jednim povezanim licem ostvarite transakcije u iznosu manjem od osam miliona, a sa drugim u iznosu većem od osam miliona, za prvo sastavljate Izveštaj o transfernim cenama u skraćenom obliku, a za drugo pun Izveštaj o transfernim cenama. Pomenuti Izveštaj o transfernim cenama u skraćenom obliku će u ovom slučaju biti samo jedan deo punog Izveštaja, a ne zaseban Izveštaj u najvećem broju slučajeva s obzirom da navedeno zavisi od same metodologije rada.
Šta to znači Izveštaj o transfernim cenama u punom obliku?
Sam Izveštaj o transfernim cenama u punom obliku mora da sadrži mnogo više informacija od Izveštaja u skraćenom obliku i to o:
- samom obvezniku i njegovom poslovanju
- grupi povezanih lica
- delatnosti grupe
- poslovanju grupe
- finansijskim izveštajima
- ključnim poslovnim politikama
- konkretnim transakcijama i njihovim uslovima
- načinu formiranja cene itd.
I dalje nismo došli do ključnog dela…
Ključno je da se u Izveštaju o transfernim cenama u punom obliku koji sadrži sve pomenute informacije (i više od navedenog) vrši usklađivanje odnosno poređenje transfernih cena sa cenama „van dohvata ruke“.
Transferne cene smo odmah na početku definisali. Šta je sa cenama „van dohvata ruke“?
Cene „van dohvata ruke“ predstavljaju tržišne cene odnosno cene koje se ostvaruju u transakcijama između dva poslovna partnera – nepovezanih lica. To je ona cena po kojoj biste prodali svoj automobil nepoznatoj osobi, dok je transferna cena ona cena po kojoj biste prodali taj isti automobil poznatoj i dragoj osobi.
Polako dolazimo da zaključka da je suština izveštaja o transfernim cenama u punom obliku poređenje transfernih cena sa cenama „van dohvata ruke“, međutim do suštine nekada nije tako lako doći.
Ukoliko se navedene cene razlikuju tako da je transferna cena veća od cene „van dohvata ruke“ u transakcijama nabavke i obrnuto ukoliko je cena „van dohvata ruke“ veća o transferne cene u transakcijama prodaje doći će do potencijalne korekcije poreske osnovice. Prostim jezikom rečeno, ukoliko automobil prodajete strancu, stavićete cenu od npr. EUR 5,000, dok ćete dragoj osobi taj isti automobil prodati po ceni od EUR 4,000. Razlika od EUR 1,000 predstavlja potencijalnu korekciju poreske osnovice.
Da otklonimo još jednu nedoumicu. Zašto potencijalne korekcije?
Navedeno je da će potencijalno doći do korekcije poreske osnovice jer razlika može biti u smerovima koji su navedeni i obrnuto. Ako sa jednim povezanim licem (ključno je da je isto povezano lice u pitanju) imate više transakcija može da se desi da ćete po osnovu nekih biti u obavezi da vršite korekciju poreske osnovice dok po osnovu drugih nećete (jer ćete neku uslugu npr. nabaviti po nižoj ceni od tržišne) i kada izvršite takozvano prebijanje tih korekcija (u različitim smerovima) može se doći do zaključka da je korekcija poreske osnovice neophodna ili da pak nije.
I dalje sve navedeno ne zvuči toliko komplikovano, međutim postavlja se pitanje kako uopšte doći u poziciju da se porede transferne cene sa cenama „van dohvata ruke“?
Odgovor na ovo pitanje leži u izboru adekvatne metode za analizu transfernih cena i benčmarkng analizi.
Metode analize transfernih cena
Prilikom analize transfernih cena ste u obavezi da odaberete adekvatnu metodu, koja zavisi od specifičnosti transakcije sa povezanim licem, dostupnosti informacija iz poslovnih knjiga obveznika, povezanog lica, podataka u relevantnim bazama podataka itd.
Prema domaćoj regulativi, prilikom analiziranja transakcije sa povezanim licem možemo koristiti sledećih šest metoda:
- Metoda uporedive cene na tržištu (u nastavku: metoda uporedive cene)
- Metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu (u nastavku: metoda cene koštanja)
- Metoda preprodajne cene
- Metoda transakcione neto marže
- Metoda podele dobiti
- Bilo koja druga metoda kojom je moguće utvrditi cenu transakcije po principu ’’van dohvata ruke’’
Prilikom analize svake transakcije sa povezanim licem morate uzeti u obzir svaku od navedenih metoda, dati argumente „za“ i „protiv“ korišćenja i odabrati najadekvatniju.
Suštinski, odabirom metode ste se opredelili na koji ćete način da obračunate vašu transfernu cenu odnosno maržu (u najvećem broju slučajeva) koju ste vi ili povezano lice ostvarili u međusobnim transakcijama.
Za detaljno objašnjenje svake od ovih metoda i njihovu analizu je potrebno mnogo više od par redova u tekstu.
Ukoliko želite više da saznate o svakoj metodi ponaosob i načinu testiranja, za Vas smo pripremili poseban tekst na tu temu (Metode transfernih cena – WTS pristup).
Transferne cene – Benčmarking analiza
Benčmarking analiza je esencijalni deo svakog Izveštaja o transfernim cenama u punom obliku.
Prosto govoreći, prethodno smo utvrdili metod koji ćemo da koristimo, sada na red dolazi da nađemo transakcije između nezavisnih lica (cene „van dohvata ruke“) koje su najsličnije našoj i analiziramo njihovu profitnu maržu (najčešće) međutim.
Iako možda opisani proces zvuči jednostavno, svakako nije tako, naravno ukoliko će sama analiza da se izvrši na adekvatan način.
Prethodno pomenuti postupak sadrži sledeće aktivnosti:
- Funkcionalna analiza
- Analiza uporedivosti
- Odabir baze podataka
- Formiranje uzorka potencijalno uporedivih kompanija
- Pretraga uzorka potencijalno uporedivih kompanija
Detaljno opisana benčmarking analiza je obrađena u zasebnom tekstu (Kako se vrši benchmarking analiza za potrebe transfernih cena?).
Pravo je vreme da otklonimo još jednu nedoumicu.
Prema domaćoj regulativi benčmarking analiza je obavezna prilikom izrade Izveštaja o transfernim cenama za svaku godinu, što znači da ste u obavezi da pomenuti postupak ispočetka radite za svaki poreski period.
Da rezimiramo, utvrdili smo da li treba da radimo Izveštaj o transfernim cenama u punom ili skraćenom obliku, osvrnuli se na „uvodne (opisne) delove“ Izveštaja, izabrali adekvatnu metodu za analizu transakcija sa povezanim licima, izvršili benčmarking analizu, ostaje nam još da donesemo neki zaključak.
Izveštaj o transfernim cenama – zaključak
Analizirali smo transakciju sa povezanim licem i došli do određenih zaključaka (to je u najvećem broju slučajeva % marže). Sproveli smo i benčmarking analizu i takođe izveli neki zaključak (to je opet najćešće određeni raspon % marži).
Sledeći korak je poređenje transfernih cena sa cenama „van dohvata ruke“, na osnovu kog konačno možete da utvrdite da li postoji potreba za vršenjem korekcije po osnovu transfernih cena ili ne. Zatim se uz nekoliko obračuna dolazi do tačnog iznosa korekcije.
Opet, mnogo prostije zvuči nego što je to u stvarnosti.
Nismo još završili, setite se, pozajmice između povezanih lica smo zanemarili. Još bitnije, nismo se dotakli ni popunjavanja poreskog bilansa i glavnog – svrhe sastavljanja Izveštaja o transfernim cenama (kako za Vas tako i za državu).
Izveštaj o transfernim cenama – analiza pozajmica
Da li ste u obavezi da sastavljate Izveštaj o transfernim cenama ukoliko primate/plasirate pozajmice povezanim licima?
Jeste, ali ne u svim slučajevima.
Analizu obaveze sastavljanja Izveštaja o transferim cenama kada su u pitanju pozajmice je najlakše prikazati kroz grafički prikaz:
| Tip/Vrsta pozajmica |
Beskamate pozajmice |
Kamatonosne pozajmice |
| Primljene pozajmice |
Ne postoji obaveza sastavljanja Izveštaja |
Postoji obaveza sastavljanja Izveštaja |
| Plasirane pozajmice |
Postoji obaveza sastavljanja Izveštaja |
Postoji obaveza sastavljanja Izveštaja |
Kod izbora metode za analizu pozajmica se u najvećem broju slučajeva koristi metoda uporedive cene. Zašto?
Ministarstvo Finansija svake godine izdaje Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su kamatne stope „van dohvata ruke“, stoga je ovu metodu u slučaju pozajmica koje je potrebno analizirati najmerodavnije koristiti.
Sam proces se svodi na poređenje kamata koje su nastale u transakcijama između povezanih lica i kamata koje su propisane Pravilnikom i na osnovu izvršene analize se dolazi do zaključka da li je potrebno izvršiti korekciju poreske osnovice po ovom osnovu ili ne.
Nažalost, opet moram da napomenem da ni ova analiza nije baš jednostava, istina jeste jednostavnija u odnosu na prethodno opisanu, ali kada se umešaju utanjena kapitalizacija, veliki broj pozajmica i još nekoliko drugih faktora stavri mogu poprilino da se iskomplikuju.
Transferne cene – popunjavanje poreskog bilansa
Kada se celokupna analiza izvrši, Izveštaj sastavi, još niste gotovi. Preostaje popunjavanje odgovarajućih polja u poreskom bilansu koja se odnose na transakcije sa povezanim licima.
Ključno je da se poreski bilans popuni na adekvatan način, a tu se najčešće prave i greške:
- unos pogrešnih iznosa
- unos transakcija koje ne bi trebalo da se nađu u poreskom bilansu
- izostavljanje određenih transakcija
- pogrešno tumačenje transakcija za Izveštaje u punom i skraćenom obliku
- neadekvatan unos kamate za pozajmice itd.
Ukoliko imate nedoumice u vezi sa delom poreskog bilansa koji se odnosi na transferne cene WTS tim Vam uvek stoji na raspolaganju.
Kao tim koji ima iskustvo u sastavljanju Izveštaja o transfernim cenama u kojima je obrađeno preko 1,000,000,000,000 EUR (milijadru evra) transakcija između povezanih lica, susretali smo se sa različitim izazovima i preprekama koje smo uspešno prevazišli, stoga budite sigurni da ste u „dobrim rukama“.
Svrha sastavljanja Izveštaja o transfernim cenama
Transferne cene odnosno Izveštaj o transfernim cenama je za državu Srbiju bitan jer se na taj način sprečava prekomeran odliv novčanih sredstava. Za svaku privredu je bitno da sredstva koja su njenim angažovanjem i stečena tu i ostanu.
Da transferne cene nemaju široku primenu i svrhu, sigurno se na međunarodnom nivou njima ne bi pridavala značajna pažnja!
Zašto su za obveznike bitne transferne cene?
Prvo, izrada Izveštaja o transfernim cenama predstavlja zakonsku obavezu. Gde postoji zakonska obaveza postoji i kazna koja sankcioniše ne izvršenje te obaveze. U ovom slučaju možete da računate na kaznu od 100,000 do 2,000,000 dinara za pravno lice plus kaznu za odgovorno lice od 10,000 do 100,000 plus dodatni porez na dobit po osnovu obračunate korekcije poreske osnovice plus kamatu za neblagovremen plaćen porez na dobit. Složićete se, kada se sve sabere iznos nije zanemraljiv.
Drugo, plaćanja prema povezanim licima koja nisu usklađena sa principom „van dohvata ruke“ direktno znače manje sredstava kojima raspolaže Vaše pravno lice. Manje sredstava utiče na kvalitet poslovanja i benefita koje možete da imate.
P.S. Poreska uprava sve više značaja pridaje transfernim cenama i samo je pitanje trenutka kada će svi Izveštaji o transfernim cenama (prošli i tekući) postati predmet kontrole i to ne samo kontrole u okviru poreza na dobit već i zasebne kontrole.
