Republika Srbija je evropska zemlja u razvoju, čiji je strateški cilj ekonomska i politička integracija sa Evropskom unijom. Od početka intenzivnije tranzicije iz socijalističke u tržišnu ekonomiju 2000. godine, svaki kabinet Vlade Srbije se trudio da uspostavi povoljnije investiciono okruženje, kako za strane, tako i za domaće investitore. Ovaj tekst je orijentisan ka pružanju osnovnih informacija o porezima u Srbiji za potencijalne investitore.
Porez na dobit u Srbiji – osnovne informacije
Stopa poreza na dobit u Srbiji je jedinstvena (15%). Sledeće kompanije podležu oporezivanju dobiti u Srbiji:
- Rezidentni obveznici: kompanije osnovane u Srbiji ili kompanije čije je mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Srbije. Rezidenti Srbije podležu oporezivanju dobitka koji ostvaruju u Srbiji i širom sveta
- Nerezidentni obveznici: kompanije koje nisu osnovane u Srbiji, njihovo mesto stvarne uprave I kontrole nije na teritoriji Srbije, već ostvaruju dobit putem stalne poslovne jedinice u Srbiji. Nerezidentni obveznici podležu oporezivanju dobitka koji je ostvaren isključivo na teritoriji Srbije
Fiskalna godina je podrazumevano kalendarska godina, ali srpska kompanija može da odabere drugačiji period od 12 meseci ako strano matično preduzeće priprema finansijske izveštaje za fiskalni period različit od kalendarske godine. Međutim, za primenu fiskalne godine drugačije od kalendarske, potrebno je prethodno odobrenje Ministarstva finansija. Pored toga, u izuzetnim slučajevima fiskalna godina može biti kraća od 12 meseci (poput započinjanja ili prekida poslovnih aktivnosti tokom kalendarske godine).
Zakon o porezu na dobit pravnih lica u Srbiji omogućava sledeće podsticaje:
- Priznavanje troškova istraživanja i razvoja u dvostrukom iznosu u poreskom bilansu
- Izuzimanje prihoda ostvarenih od vlasništva intelektualne svojine u poreskoj osnovici, nakon određenih prilagođavanja
- Poreski kredit za ulaganje u inovativne novoosnovane kompanije
- Poresko oslobođenje za velike investitore: kompanije koje ulože najmanje milijardu dinara (približno 8,5 miliona EUR) i zapošljavaju trajno najmanje 100 ljudi, imaju pravo na srazmerno poresko oslobođenje u periodu od 10 godina
Porez na dobit u Srbiji – stalna poslovna jedinica
Stalna poslovna jedinica je svako stalno mesto poslovanja preko koga nerezidentni obveznik obavlja svoje poslovne aktivnosti, kao što su:
- Ogranak
- Pogon
- Predstavništvo
- Mesto proizvodnje, fabrika ili radionica
- Rudnik, kamenolom ili drugo mesto eksploatacije prirodnog bogatstva
Građevinski radovi koji traju više od 6 meseci takođe čine stalnu poslovnu jedinicu.
Ako tokom zastupanja nerezidentnog entiteta, lice slobodno zaključuje ugovore u ime nerezidenta, nerezidentni entitet ima stalnu poslovnu jedinicu u vezi sa operacijama koje se obavljaju u Srbiji.
Stalna poslovna jedinica može biti registrovano u Agenciju za privredne registre. Međutim, registracija nije obavezna, sve dok entitet plaća porez na dobit u Srbiji.
Napominjemo da možemo očekivati izmene u regulaciji stalne poslovne jedinice u cilju usklađivanja sa BEPS Akcijom 7 – Sprečavanje veštačkog izbegavanja statusa stalne poslovne jedinice u budućnosti.
Porez na dobit u Srbiji – povezana lica i porez po odbitku
Pravila transfernih cena i utanjene kapitalizacije primenjuju se u Srbiji. Pravila su primenljiva za povezana lica, tj. u slučaju direktnog/indirektnog vlasništva, glasova u organima upravljanjima ili kontrole donošenja poslovnih odluka od najmanje 25%.
Privredni subjekti koji u Srbiji podležu oporezivanju poreza na dobit i stupaju u transakcije sa povezanim licima dužni su da pripreme izveštaj o transfernim cenama i podnesu ga poreskim vlastima zajedno sa poreskim bilansom.
Što se tiče utanjene kapitalizacije, kod duga prema povezanom licu, priznaje se kao rashod u poreskom bilansu iznos kamate do visine četvorostruke vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala. Pravilo važi za sve subjekte, izuzev komercijalnih banaka i društava za finansijski lizing. Kod ovih kompanija se iznos kamate prema povezanom licu priznaje do visine desetostruke vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala.
Prema Zakonu o porezu na dobit, srpska kompanija podleže porezu po odbitku (poreska stopa od 20%), kada nerezidentno društvo ostvari prihod od:
- Pružanja usluga istraživanja tržišta, računovodstva, revizije, usluga poslovnog i pravnog savetovanja
- Usluga zakupa stvari koje se nalaze u Srbiji
- Kamate, intelektualne svojine i dividende
Niža stopa poreza po odbitku može se primeniti u slučaju ugovora o dvostrukom oporezivanju.
Pored toga, poreski rezidenti koji stupaju u transakcije sa kompanijama iz poreskih rajeva (npr. Andora, Aruba, Bahami, Bahrein, Barbados, Gibraltar, Panama, Hong Kong itd.) dužni su da pripreme izveštaj o transfernim cenama. Primenljiva stopa poreza po odbitku u slučaju transakcija sa kompanijama iz poreskih rajeva je 25%.
Porez na lični dohodak u Srbiji
U Srbiji postoje sledeće vrste ličnog dohotka koje podležu oporezivanju:
- zarada
- prihodi od samostalne delatnosti (npr. pružanje profesionalnih usluga)
- prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine
- prihodi od kapitala (npr. kamata i dividenda)
- prihod od iznajmljivanja nekretnina i pokretnih sredstava
- kapitalni dobici
- bilo koja druga vrsta ličnog dohotka (npr. prihod od igre na sreću)
Poreska stopa i poreska osnovica zavise od vrste dohotka koji se oporezuju, ali kreću se od 10% do 20%. Na primer, stopa poreza na zarade je 10%, stopa poreza na kapitalnu dobit je 15%, poreska stopa na prihod ostvaren od kapitala je 15%.
Pored toga, ako fizičko lice ostvari platu iznad tri prosečne godišnje zarade u Srbiji (otprilike 20.000 EUR) nakon uplaćenih poreza i doprinosa u Srbiji, dohodak iznad tog iznosa biće oporezovan sa 10%. Godišnji prihod iznad šest prosečnih godišnjih zarada (približno 40.000 EUR) nakon uplaćenih poreza i doprinosa u Srbiji biće oporezovan sa 15%.
Oporezivanje zarada u Srbiji
Stopa poreza na zaradu je 10%. Poreska osnovica je mesečna bruto zarada umanjena za neoporezivi iznos od oko 130 EUR. Bruto zarada je neto zarada uvećana za porez na zarade i doprinose koje plaća zaposleni.
Stope za doprinose koje plaća zaposleni su:
- Doprinosi za PIO: 14% mesečne bruto zarade
- Doprinosi za zdravstveno osiguranje: 5,15% mesečne bruto zarade
- Doprinosi za nezaposlene: 0,75% mesečne bruto zarade
Stope za doprinose koje plaća poslodavac su:
- Doprinosi za PIO: 11,5% mesečne bruto zarade
- Doprinosi za zdravstveno osiguranje: 5,15% mesečne bruto zarade
Maksimalna osnovica za doprinose je mesečna bruto zarada od približno 2.800 EUR. Za iznose iznad maksimalne osnovice plaća se samo porez na zarade.
U skladu sa prethodno navedenim, porez na zarade i doprinosi su otprilike 65% neto zarade, ako je bruto zarada manja od maksimalne osnovice za doprinose. Trenutno postoje poreske olakšice za nove zaposlene, prethodno nezaposlene, ali se očekuju da će novi podsticaji biti primenjeni u 2021. godini.
PDV u Srbiji
Porez na dodatu vrednost (PDV) obračunava se na isporuku dobara i usluga izvršenih u Srbiji, kao i na uvoz robe i usluga.
U slučaju da strani subjekt vrši prodaju dobara i usluga u Srbiji licima koji nisu obveznici PDV-a (npr. drugi strani subjekti koji nisu registrovani u sistemu PDV-a u Srbiji), dužan je da se registruje u sistem PDV-a putem poreskog punomoćnika. Poreski punomoćnik može biti srpsko fizičko lice ili kompanija koja ispunjava određene kriterijume.
Opšta stopa PDV-a iznosi 20%, dok se posebna stopa od 10% koristi za određenu robu (uglavnom za osnovne potrebe, kao što su hleb, mleko, jaja, lekovi itd.).
Prag za obaveznu registraciju u sistem PDV-a je ukupna prodaja od 8.000.000 dinara (približno 60.000 EUR) u prethodnih 12 meseci.
Uobičajan poreski period je 1 mesec. Prijava PDV-a podnosi se u roku od 15 dana od kraja poreskog perioda. Izvoznici i kompanije sa velikim početnim ulaganjima mogu zatražiti povraćaj ulaznog PDV-a.
Naša procena je da je srpska regulativa PDV-a oko 60% – 70% usklađena sa regulativom Evropske unije, ali mogu se očekivati i dalje reforme u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
Ugovori o dvostrukom oporezivanju
Republika Srbija je potpisala ugovore o dvostrukom oporezivanju sa 60 država, uključujući:
- sve zemlje EU (osim Portugala)
- skoro sve zemlje članice Eurazijske ekonomske unije (Rusija, Kazahstan, Jermenija i Belorusija)
- Indiju
- Kinu
- Južnu Koreju
- Norvešku
- Švajcarsku
- Tursku
- Izrael
- nekoliko zemalja Bliskog Istoka, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Iran, Katar, Kuvajt
U 2020. godini potpisan je Ugovor sa Japanom i Hong Kongom. Sledeći korak je ratifikacija Ugovora od strane Narodne skupštine kako bi Ugovori stupili na snagu. Sa Alžirom je Ugovor parafiran.
Takođe, Srbija trenutno ili uskoro pregovara sa sledećim zemljama:
- Portugalom
- Lihtenštajnom
- Singapurom
- Sjedinjenim Američkim Državama
Republika Srbija je potpisala i ratifikovala Multilateralnu konvenciju (MLI) za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti (BEPS) odnose na poreske ugovore. Ratifikacija MLI pokrenula je promenu postojećih ugovora o dvostrukom oporezivanju Srbije. Na primer, ugovori sa Austrijom, Finskom, Francuskom, Slovačkom, Slovenijom i nekoliko drugih zemalja već su prilagođeni sa MLI.
Možemo očekivati promene sledećih oblasti oporezivanja u Srbiji kako bismo se prilagodili merama MLI:
- status stalne poslovne jedinice: cilj će biti da se izbegne veštačko izbegavanje statusa stalne poslovne jedinice
- porez po odbitku
- porez na kapitalnu dobit
Više informacija o ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja već je predstavljeno na našem blogu.
Iako Srbija nije država članica OECD-a, u bliskoj budućnosti primeniće minimalne BEPS standarde.
Završna razmatranja
WTS Srbija pruža usluge poreskog savetovanja i finansijskog savetovanja za strane i domaće investitore. Pomažemo im da se prilagode veoma dinamičnom poslovnom okruženju u Srbiji i da postignu svoje finansijske i strateške ciljeve.
Takođe bismo napomenuli da su informacije predstavljene u ovom tekstu indikativnog karaktera. Za više detalja, tj. ako ste zainteresovani za osnivanje firme ili proširenje postojećih operacija u Srbiju, možete se obratiti našem konsultantskom timu.
