Akcije 8-10 ’’Transferne cene’’ BEPS projekta pokrenutog od strane OECD-a i G20, kao ključni zahtev ističu usklađivanje transfernih cena, odnosno raspodele profita sa procesom kreiranja vrednosti unutar multinacionalne grupacije. To implicira da se transferne cene usklade sa ekonomskom realnošću i da se profit raspodeljuje u skladu sa doprinosima svake od članica u kreiranju vrednosti unutar grupe.
Akcije 8 – 10 ’’Transferne cene’’
Osnovne teme akcija 8 – 10 ’’Transferne cene’’ su:
- Analiza multinacionalne grupacije kao jedinstvenog entiteta: mana trenutne regulative transfernih cena je što zahteva izolovanu analizu svake članice ne uzimajući u obzir činjenicu da je reč o jedinstvenoj ekonomskoj celini. Neophodno je analizirati čitav lanac vrednosti unutar cele grupacije
- Novi pristup u analizi rizika: kreiranje novog analitičkog okvira koji u prvi plan postavlja kontrolu nad rizikom i kapacitet za rizik
Prethodno pomenute dve teme su međusobno povezane, jer novi pristup u analizi rizika treba uključiti u analizu lanca vrednosti.
Lanac vrednosti podrazumeva pre svega:
- definisanje ključnih aktivnosti unutar multinacionalne grupacije koje doprinose kreiranju vrednosti. Primeri su: istraživanje i razvoj, nabavka, proizvodnja, marketing, prodaja, distribucija, postprodajne usluge, aktivnosti podrške itd.
- definisanje sredstava koje članice multinacionalne grupacije angažuju u cilju kreiranja vrednosti. Sem materijalne imovine, neophodno je analizirati i angažovanu nematerijalnu imovinu. Primeri su brend, know-how, patenti, licence, tržišna reputacija itd.
- definisanje rizika koje članice multinacionalne grupacije angažuju u cilju kreiranja vrednosti. Rizici se analiziraju primenom pomenutog novog pristupa
Analiza preuzetih aktivnosti
Što se tiče analize aktivnosti, pre svega je neophodno utvrditi ko su nosioci posmatranih aktivnosti. Konačan cilj ovog koraka je da se utvrde relativni doprinosi svake od članica stvaranju vrednosti na grupnom nivou. Relativni doprinosi utvrđuju i raspodelu profita unutar grupe.
Pored utvrđivanja načina podele aktivnosti, neophodno je utvrditi kompleksnost aktivnosti koje svaka od članica vrši. Ukoliko jedna strana vrši složenije visoko sofisticirane aktivnosti, u tržišnim uslovima to znači veću stopu prinosa nego kod rutinskih aktivnosti. Prilikom ispitivanja njene kompleksnosti, bitno je sagledati šta čini tu aktivnost kompleksnom: primena visoke tehnologije, korišćenje specifičnog znanja, složenost procesa aktivnosti itd.
U praksi, najčešće postoji srazmera između obima i kompleksnosti aktivnosti sa jedne i obima angažovanja sredstava i preuzimanja rizika sa druge strane. Za očekivati je da ukoliko članica grupe obavlja kompleksne aktivnosti, ona angažuje značajna sredstva i preuzima značajne rizike.
Analiza angažovane imovine
Jedna strana će u tržišnim uslovima ostvariti veći profit ukoliko angažuje značajnu imovinu. Na primer, ako jedna strana angažuje veći lager, veći su izgledi da ostvari veću prodaju. Međutim, ovde se mora imati u vidu i ocena profitabilnosti. Ako posmatramo samo bilans uspeha, svakako veći angažman imovine dovodi do povećanja neto profitne stope. Međutim, ukoliko profit posmatramo u odnosu na imovinu, u tom slučaju stopa profitabilnosti može biti niska, zbog korišćenja značajne imovine. Stoga, kod kapitalno intezivnih delatnosti preporučuje se korišćenje indikatora profitabilnosti neto profit /imovina.
Akcije 8 – 10 „Transferne cene“ se u značajnoj meri bave nematerijalnom imovinom i njenim uticajem na nivo profita u skladu sa načelom ‘’van dohvata ruke’’. Prilikom analize lanca vrednosti, neophodno je identifikovati nematerijalnu imovinu i uvideti njen uticaj na kreiranje vrednosti. Pravo na prinos po osnovu nematerijalne imovine se ne stiče formalnim vlasništvom, već doprinosom u njenom stvaranju.
Napominjemo da činjenica da je određena članica kreirala određeni oblik nematerijalne imovine ne ukazuje sama po sebi da članica stiče pravo na viši prinos. Naime, do natprosečnog profita vodi samo jedinstvena i vredna imovina:
- Jedinstvena nematerijalna aktiva: nematerijalna aktiva koju koristi obveznik nije uporediva sa nematerijalnom aktivom koju koriste nezavisna lica u potencijalno uporedivim transakcijama
- Vredna nematerijalna aktiva: očekuje se da njena upotreba u poslovnim aktivnostima dovede do ostvarenja većih ekonomskih koristi u budućnosti, nego u slučaju da obveznik ne raspolaže tom nematerijalnom aktivom.
Primer – nematerijalna imovina i transferne cene
Grupa u svojoj centrali razvija novu tehnologiju i licencira je. Potom vlasništvo nad licencom prenosi na novoosnovani entitet iz zemlje sa niskom stopom poreza na dobit, koji naplaćuje naknade za korišćenje tehnologije od članica širom sveta. Na taj način profit se uliva u poreski raj. Prema novoj regulativi o transfernim cenama, ovaj pristup nije adekvatan, s obzirom da celokupan profit od nematerijalne imovine ostvaruje kompanija iz poreskog raja koja nije doprinela kreiranju same imovine. Prvo rešenje je ostaviti nematerijalnu imovinu u vlasništvu central. Na osnovu toga centrala stiče naknade za korišćenje licence. Drugo rešenje je preneti na poreski raj uz adekvatnu naknadu. Transferne cene se mogu utvrditi kao procenjena vrednost nematerijalne imovine na bazi budućih novčanih tokova koja će doneti vlasniku.
Analiza preuzetih rizika
Akcija 8-10 „Transferne cene“ prezentuje novi proces analize rizika u kontrolisanim transakcijama, koji uključuje sledeće korake:
- Utvrditi ekonomski značajne rizike: Koji su ključni rizici u kontrolisanim transakcijama duž celokupnog lanca vrednosti?
- Utvrditi ugovornu raspodelu rizika: Kako je dokumentovana raspodela rizika u ugovorima i ostalim interkompanijskim dokumentima?
- Analiza faktičke raspodele rizika: cilj je odgovoriti na dva pitanja ’’Da li analizirano lice ima kontrolu nad rizikom?’’ i ’’Da li analizirano lice ima kapacitet za rizik?’’. Kontrola nad rizikom znači da je lice ovlašćeno da donosi odluke o upravljanju rizikom i da to faktički čini. Kapacitet za rizik znači da je lice u sposobnosti da prikupi finansijska i druga sredstva kako bi adekvatno odgovorilo na moguće negativne posledice rizika.
- Prenos rizika: ukoliko lice u kontrolisanoj transakciji nema ni kontrolu nad rizikom ni kapacitet za rizik, prilikom analize transferne cene je potrebno preneti rizik na drugo lice. Samim tim, prenosi se i pravo na prinos koje dolazi sa preuzimanjem pomenutog rizika.
U skladu sa tržišnim principima, veći rizik znači i veći prinos. U transakcijama koje jednu stranu ne izlažu rizicima, prinos koji bi se ostvario jednak je stopi prinosa na nerizična ulaganja. S druge strane, lice koje snosi veći rizik u tržišnim uslovima trebalo bi da ostvari i veću zaradu.
Akcije 8 – 10 „Transferne cene“ daju prednost faktičkoj raspodeli rizika u odnosu na ugovornu raspodelu. Dakle, jednoj članici grupe se može priznati da je preuzela rizik, samo ukoliko ima kontrolu nad rizikom i ima kapacitet za preuzeti rizik.
Primer – rizici i transferne cene
Multinacionalna kompanija sa centralom u Francuskoj osniva fiktivnu kompaniju u poreskom raju Monako. Potom plasira iz Monaka kamatonosne pozajmice svojim novoosnovanim fabrikama širom sveta, koje posluju sa početnim gubitkom i neophodna su im finansijska sredstva. Strukturiranjem transakcije na ovaj način, francuska kompanija, koja posluje sa profitom, umanjuje svoju poresku osnovicu (u odnosu na slučaj kada bi direktno plasirala svoje pozajmice fabrikama). Profit se sliva u poreski raj i na taj način se minimizira porez na dobit na nivou grupacije. Postavlja se pitanje kome treba da pripadne prinos od plasiranih pozajmica i u kom obimu?
S obzirom je kompanija iz Monaka fiktivna kompanija koja samo plasira sredstva (cash box), ne vrši analizu kreditnog rizika (nema kontrolu nad rizikom) i ne prikuplja sredstva sem kroz kapital osnivača (nema kapacitet za rizik), ova kompanija ne bi trebalo da ostvaruje prinos viši od prinosa na nerizična ulaganja, a višak prinosa (prinos iznad prinosa na nerizična ulaganja) bi trebalo da pripada matičnoj kompaniji iz Francuske, jer je ona u ovoj transakciji suštinski davalac kredita. Iz tog razloga, poreske vlasti u Francuskoj bi mogle da izvrše korekciju poreske osnovice za prihode od kamata iznad prinosa na nerizična ulaganja.
Ostali aspekti analize lanca vrednosti
Prilikom analize lanca vrednosti trebalo bi imati u vidu i sledeće:
- Lokalni uslovi: poreski obveznik može steći pravo na viši profit ‘’van dohvata ruke’’ zbog faktora koji se odnose na mesto poslovanja – pristup jeftinoj radnoj snazi, blizina i dostupnost ključnih resursa, blizina kupaca (manji troškovi transporta) itd.
- Grupne sinergije: ukoliko multinacionalna grupacija ostvaruje sinergije, poput centralizovane nabavke sirovina, treba imati u vidu da je posao proizvođača povezanog lica, izuzetno olakšan. Potrebno je alocirati koristi od sinergije po članicama grupe na osnovu njihovog doprinosa kreiranju sinergije. Kao primer sinergije, može se navesti i korporativna strategija, ali efekte implementacije strategije je izuzetno teško kvantifikovati, što se radi u veoma kompleksnim slučajevima.
Kvantitativni efekti analize lanca vrednosti
Nakon razumevanja lanca vrednosti, potrebno je odgovoriti na najteže pitanje. Kako sve ovo kvantifikovati odnosno proceniti koliki profit pripada svakoj od članica? Kvantifikovanje podrazumeva sledeće aktivnosti:
- Analiza trenutnih rezultata transfernih cena: Da li su trenutne politike transfernih cena prilagođene utvrđenoj raspodeli profita na bazi stvaranja vrednosti na grupnom nivou? To ćemo uraditi analizom uporedivosti, odnosno benčmark analizom. Poređenje kontrolisanih i nekontrolisanih transakcija je moguće samo ako ih svedemo na istu osnovu, odnosno da obezbedimo dovoljan nivo funkcionalne i proizvodne uporedivosti. Da bismo to uradili, mi možemo vršiti odgovarajuća usklađivanja naših interkompanijskih transakcija kako bismo kvantifikovali određene specifičnosti ili od potencijalno uporedivih kompanija – transakcija naći one koje zadovoljavaju uslove uporedivosti.
- Utvrđivanje odstupanja između trenutnih rezultata transfernih cena i raspodele profita u skladu sa doprinosima stvaranju vrednosti
- Promene u politikama transferne cene u cilju usklađivanja sa stvaranjem vrednosti
Kao jedna od vodećih kompanija za transferne cene, WTS Srbija je pripremila više od 500 izveštaja u poslednjih pet godina. Ukoliko ste zainteresovani za naše usluge, molimo Vas da kontaktirate naš konsultantski tim.
