Korona virus: Poreske mere i finansijske mere Vlade

POMERANJE ROKOVA ZA DOSTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

MERE VLADE IZNETE 31.03.2020. GODINE

Ministar finansija Republike Srbije je dana 31.03.2020. godine objavio je usmeno set mera za pomoć privredi Srbije u cilju ublažavanja negativnih efekata epidemije Korona virusa.  Zvanična uredba o merama koje je Vlada donela ce izaći u narednih 10 dana prema rečima Ministra, stoga je naša preporuka da se pre donošenja finalnih zaključaka sačekaju zvanični pravni akti kojim se ove mere regulišu.

Prema iznetim informacijama, reč je o paketu pomoći  procenjene vrednosti od 5,1 milijarde EUR što čini oko 11% BDP-a Republike Srbije, odnosno oko polovine godišnjeg budžeta.

Objavljeni set mera se može podeliti u četiri grupe:

• Mere poreske politike
• Direktna pomoć privatnom sektoru
• Mere za očuvanje likvidnosti
• Direktna pomoć svim punoletnim građanima

MERE PORESKE POLITIKE

Ministar finansija je izjavio da se odobrava odlaganje plaćanja sledećih poreskih obaveza:

• Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja (najmanje 3 meseca). Kasnija otplata poreskih obaveza može otpočeti najranije u januaru 2021. godine. Obveznicima će biti omogućena otplata u najmanje 24 mesečne rate
• Odlaganje plaćanja akontacije poreza na dobit u drugom kvartalu 2020. godine za sva preduzeća

U cilju podsticanja donacija, donatori će biti oslobođeni obaveze plaćanja PDV-a.

DIREKTNA POMOĆ PRIVATNOM SEKTORU

Što se tiče direktne pomoći privatnom sektoru, predviđene su mere direktne pomoći za privredne subjekte svih veličina:

• Za preduzetnike (i paušalne i one koji plaćaju porez na stvarni prihod), mikro, mala i srednja preduzeća predviđena je tromesečna pomoć od tri neto minimalne zarade za vreme vanrednog stanja
• Za velika privatna preduzeća predviđena je uplata pomoći u visini od 50% neto minimalne zarade za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada u skladu sa članovima 116 i 117 Zakona o radu

Napominjemo da se ovaj program neće primenjivati na sledeće privredne subjekte:

• Privredne subjekte koji su smanjili broj zaposlenih za više od 10% pre proglašenja vanrednog stanja. Dodatno napominjemo da se u pomenuto smanjenje broja zaposlenih ne računaju zaposleni na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja
• Privredne subjekte koji su privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15.03.2020. godine

MERE ZA OČUVANJE LIKVIDNOSTI

Ministarstvo finansija je objavilo i programe podsticajnih izvora finansiranja:

• Program finansijske podrške za mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i zadruge: krediti Fonda za razvoj u vrednosti od 200 miliona EUR
• Garantne šeme za kredite komercijalnih banaka za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za mikro, mala i srednja preduzeća i poljoprivredna gazdinstva

DIREKTNA POMOĆ SVIM PUNOLETNIM GRAĐANIMA

Ministar finansija je izjavio da će po ukidanju vanrednog stanja svaki punoletni građanin dobiti 100 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

OCENA PREDLOŽENIH MERA

Što se tiče samih mera, prvo bismo želeli da naglasimo da će subvencije privredi (ono što će privreda dobiti bespovratno) iznositi oko 815 miliona EUR. Ako uračunamo efekat poreza na dobit, s obzirom da će subvencije države predstavljati prihod privrednih subjekata, neto podrška privredi će iznositi manje od 700 miliona EUR.

Kada je u pitanju opravdanost samih mera, smatramo da je merama trebalo obuhvatiti samo sektore koji su pogođeni krizom, a ne linearno sve privredne subjekte. Međutim, postavlja se pitanje mogućnosti identifikacije i kvantifikacije uticaja krize, odnosno izbegavanja arbitrarnosti u tom slučaju, tako da možemo reći da je navedeno rešenje prihvatljivo.

S obzirom da se većina mera odnosi na period trajanja vanrednog stanja ili neposredno posle tog perioda, u zavisnosti koliko isto bude trajalo, postavlja se pitanje ‘’Šta posle?’’, imajući u vidu da se najveće posledice krize očekuju u mesecima, a verovatno i godinama koje slede.

SPROVOĐENJE PREDLOŽENIH MERA

Nakon predstavljanja mera, pojavile su se brojne nedoumice kako će iste u praksi biti sprovođene.

Kada su u pitanju mere poreske politike, ostalo je nejasno:

• Da li će se na neplaćene poreze i doprinose obračunavati kamata i po kojoj stopi?
• Da li će se odložiti plaćanje akontacija koje dospevaju na plaćanje u drugom kvartalu ili koje se odnose na drugi kvartal i za kada će biti odloženo njihovo plaćanje?
• U kom periodu će donacije biti oslobođene plaćanja PDV-a?

Kada je u pitanju direktna pomoć privredi, nakon izlaganja ministra ostalo je nejasno:

• Da li pomoć dobijaju zaposleni ili poslodavci?
• Da li će uplata pomoći za zaposlene u velikim privrednim subjektima zavisiti od dužine trajanja prekida rada?
• Kako će se vršiti provera subjekata koji ispunjavaju uslove za pomoć?

Kada su u pitanju mere za očuvanje likvidnosti ostalo je nejasno:

• Za koji procenat kredita će država garantovati bankama?
• Po kojoj kamatnoj stopi će moći da se dobiju krediti?
• Da li će privredni subjekti koji imaju loš finansijski položaj uopšte moći da dobiju sredstva?

Ovo su samo neka od pitanja koja se trenutno nameću, a sigurno je da će ih u praksi biti još.

Naš savet je da privredni subjekti sačekaju sa donošenjem uredbe pre pravljenja bilo kakvih projekcija ili donošenja odluka koje u obzir uzimaju predložene mere.

ZASTOJ U OTPLATI OBAVEZA PREMA BANKAMA I LIZING KUĆAMA ZA VREME VANREDNOG STANJA

Narodna banka Srbije 17. marta 2020. godine je donela Odluke kojima se se korisnicima kredita/lizinga, omogućava da odlože plaćanje svojih obaveza prema bankama/lizing kućama. Plaćanje se odlaže na period od najmanje 90 dana, odnosno za vreme trajanja vanrednog stanja. Banke i lizing kuće svojim klijenitma mogu ponuditi I druge olakšice u vezi sa otplatom njihovih obaveza.

Tokom trajanja vanrednog stanja banka/lizing kuća ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od dužnika.

Banke I lizing kuće su bile dužne da do 21. marta 2020. godine na svojoj internet stranici objave ponudu za zastoj u otlplati obaveza. Ako dužnik u roku od 10 dana od dana objavljivanja ponude (do 31. marta 2020. godine) ne odbije istu, smatraće se da je ponudu prihvatio. Ako, s druge strane, dužnik želi da nastavi sa otplatom kredita, lizing rate, o tome pisanim putem mora obavestiti banku, odnosno lizing kuću.

U praksi se pojavilo nekoliko nedoumica vezano za primenu navedenih Odluka (da li će dužnik I pre isteka roka od 10 dana moći da obavesti banku/lizing kuću da želi zastoj u otplati duga, ili će morati da čeka istek navedenog roka, da li će nakon isteka roka navedenog u ponudi moći naknadno da traži zastoj, odnosno da li će moći da traži nastavak plaćanja duga ako je već tražio zastoj).

Ono što je sigurno, a što u odluci NBS nije eksplicitno navedeno, međutim iz ponuda banaka/lizing kuća se jasno vidi, je da će banke/lizing kuće u periodu zastoja zaračunavati redovnu kamatu na ostatak duga, koju će pripisati glavnici nakon isteka perioda zastoja, i naplatiti u preostalom periodu otplate kredita.

Pre nego što donesete odluku da li želite zastoj u otplati duga ili ne obavezno kontaktirajte banku/lizing kuću da vam obračuna uvećanje duga po ovom osnovu. U zavisnosti od visine duga, iznosi mogu biti značajni, tako da ako imate likvidna sredstva, ova opcija se uopšte ne isplati.

PORESKE OLAKŠICE ZA VREME VANREDNOG STANJA

Vlada Republike Srbije je krajem treće nedelje marta donela i prvu Uredbu kojom su definisane mere koje bi trebale da olakšaju položaj poreskih obveznika za vreme trajanja vanrednog stanja.

Prva mera se odnosi na poreske obveznike kojima je ranije odloženo plaćanje poreza u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ovi obveznici za vreme vanrednog stanja neće morati da izmiruju svoje obaveze, i to počevši od rate koja je dospela u martu 2020. godine. S druge strane, Poreska uprava neće za vreme vanrednog stanja po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza i neće radi naplate istog sprovoditi postupak prinudne naplate,​​ pri čemu u navedenom periodu neće obračunavati ni kamatu.

Drugom merom je propisano da se​​ na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih davanja, osim kamate, obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, koja trenutno iznosi 1,75%. Napominjemo da se u regularnim uslovima u skladu sa Zakonom o poreskom postupku I poreskoj administracji ova stopa uvećava za 10 procentnih poena, odnosno, trenutno bi iznosila 11,75%.

Uredbom međutim nije definisano da li protiv poreskog obveznika, koji podnese poresku prijavu, a ne plati porez, može biti podneta prekršajna prijava za neplaćanje poreza, kako je definisano članom 177 Zakona o poreskom postupku I poreskoj admnistraciji.

Pored donetih mera, napominjemo da poreski obveznici za smanjenje svog poreskog opterećenja u periodu umanjene poslovne aktivnosti mogu iskoristiti dva redovna instrumenta predviđena poreskim zakonima:

• Poreski obveznici u skladu sa Zakona o poreskom postupku I poreskoj administraciji mogu zahtevati odlaganje plaćanja dugovnog poreza, ako ispunjavaju Zakonom propisane uslove
• U skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica I Zakonom o porezu na dohodak građana, ako u tekućem poreskom periodu dođe do značajnih promena u poslovanju, poreskih instrumenata ili drugih okolnosti koje bitno utiču na visinu mesečne akontacije poreza, pravna lica I preduzetnici koji vode poslovne knjige mogu podneti poreski bilans I poresku prijavu u kojoj će obračunati novi iznos akontacije

Na našem sajtu ćemo nastaviti da objavljujemo najnovije vesti o ekonomskim i poreskim podsticajima u periodu trajanja vanrednog stanja. Za više informacija o programu ekonomskih mera i načinu sticanja prava na podsticaje, molim Vas obratite se našem konsultantskom timu.