30.10.2019

Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja – pregled svih poreskih stopa prema vrstama prihoda

DEFINICIJA UGOVORA O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA

Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (“UOIDO” ili Ugovori) su uglavnom bilateralni međunarodni ugovori koji se zaključuju između dve zemlje (zemlje potpisnice). Kao što i sam naziv kaže, Ugovori omogućavaju izbegavanje dvostrukog oporezivanja (po osnovu poreza definisanih samim Ugovorom) između zemalja potpisnica pod određenim uslovima.

Značajna potreba za ovim Ugovorima se javila usled širenja procesa globalizacije odnosno “brisanja granica” između, pre svega, razvijenih zemalja. Naime, veliki broj kompanija i ljudi su počeli da razmišljaju globalno i da se u svom poslovanju ne ograničavaju samo na zemlju gde su rezidenti. Samim tim se otvara i pitanje oporezivanja u različitim zemljama.

Obzirom da je jaka privreda bitna za svaku državu nastanak Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja je bio logičan sledeći korak. U celom svetu je do sada potpisano više hiljada ovakvih Ugovora. Važno je napomenuti da postoje dva osnovna modela Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, O.E.C.D. model i United Nations smernice. Ne treba napominjati veliki značaj ovih Ugovora i koliko zemlje koje imaju potpisane veliki broj Ugovora imaju bolju poziciju na globalnom tržištu.

SA KIM REPUBLIKA SRBIJA IMA ZAKLJUČENE “UOIDO” I SA KIM SU PREGOVORI U TOKU?

Republika Srbija ima potpisano 59 Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Najveći deo od pomenutih Ugovora je potpisan sa Evropskim zemljama. Interesantan je podatak da je Kanada jedina zemlja sa kojom Republika Srbija ima potpisan Ugovor na celom Američkom kontinentu. Republika Srbija svoje Ugovore bazira na O.E.C.D. modelu.

Bitno je napomenuti da je sa Izraelom Ugovor potpisan, ali se čeka ratifikacija istog, dok je sa Alžirom Ugovor parafiran.

Sa Portugalijom i Japanom su pregovori u toku. Takođe se, prema poslednjim informacijama stupa u pregovore sa Hong Kongom, Lihtenštajnom, Singapurom i Sjedinjenim Američkim državama, što je posebno značajno za našu zemlju.

Sporazum koji potpisan sa Malezijom se ne primenjuje od 01. januara 2019. godine.

Republika Srbija je potpisnik Multilateralne konvencije (“MLI” – Multilateral Instrument) koja je suštinski, kada je reč o Srbiji počela da se primenjuje od oktobra 2018. godine. Multilaterlana konvencija omogućava lakše usklađivanje odnosno izmenu Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Kao posledica Multilateralne konvencije Republika Srbija je u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice premeštanja dobiti do sada izmenila Ugovore sa Austrijom, Velikom Britanijom, Francuskom, Litvanijom, Poljskom, Slovačkom, Slovenijom, Maltom, Finskom (početak primene 01. decembar 2019. godine) i Indijom (početak primene 01. januar 2020. godine).

Zemlje sa kojima Republika Srbija ima zaključene Ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezvanja:

  • Albanija
  • Austrija
  • Azerbejdžan
  • Belgija
  • Belorusija
  • Bosna i Hercegovina
  • Bugarska
  • Crna Gora
  • Češka
  • Danska
  • Egipat
  • Estonija
  • Finska
  • Francuska
  • Grčka
  • Gruzija
  • Holandija
  • Hrvatska
  • Indija
  • Indonezija
  • Iran
  • Irska
  • Italija
  • Jermenija
  • Južna Koreja
  • Kanada
  • Katar
  • Kazahstan
  • Kina
  • Kipar
  • Kuvajt
  • Letonija
  • Libija
  • Litvanija
  • Luksemburg
  • Mađarska
  • Malta
  • Moldavija
  • Nemačka
  • Norveška
  • Pakistan
  • Poljska
  • Rumunija
  • Rusija
  • San Marino
  • Severna Koreja
  • Severna Makedonija
  • Slovačka
  • Slovenija
  • Španija
  • Šri Lanka
  • Švedska
  • Švajcarska
  • Tunis
  • Turska
  • Ujedinjeni Arapski Emirati
  • Ukrajina
  • Ujedinjeno Kraljevstvo
  • Vijetnam

POGLEDAJTE TABELU PORESKIH STOPA POREZA PO ODBITKU

SADRŽINA “UOIDO”

Obzirom da se Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja prave po međunarodno ustaljenom modelu, u slučaju Republike Srbije O.E.C.D. model, sadržina samih Ugovora je uglavnom ista sa svim zemljama potpisnicama.

Uobičajeno je da se Ugovori sastoje od sedam poglavlja.

U prvom poglavlju se navode lica na koja se primenjuje Ugovor, rezidenti jedne ili obe države ugovornice i porezi na koje se ugovor odnosi (porez na dohodak, porez na dobit, porez na imovinu – najčešće kada je reč o Republici Srbiji).

Drugo poglavlje je rezervisano za članove koji se odnose na opšte definicije (šta se podrazumeva pod državom ugovornicom, pojašnjenje određenih pojmova i sl.), izraz “rezidenta” svake države ugovornice i izraz “stalna poslovna jedinica”.

Treće poglavlje se odnosi na tzv. distributivna pravila Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Konkretnije, pomenuto poglavlje se bavi različitim vrstama prihoda koje ostvaruju rezidenti jedne, odnosno druge države potpisnice i zemlji (ili obe zemlje) gde se konkretan prihod oporezuje i da li je stopa oporezivanja ograničena za određenu zemlju ugovornicu. U pitanju su sledeće vrste prihoda (odnosno prihodi ostvareni od):

  • dohodak od nepokretne imovine
  • dobit od poslovanja
  • prihod koji se odnosi na međunarodni saobraćaj
  • povezana preduzeća
  • dividend
  • kamata
  • autorske naknade
  • kapitalni dobici
  • samostalne lične delatnosti
  • radni odnos
  • primanja direktora
  • umetnici i sportisti
  • penzije
  • usluge za potrebe vlade
  • student i pripravici
  • profesori i istraživači
  • ostali dohodak

Napomena: dat je primer sadržine trećeg poglavlja te ne mora nužno da znači da će svaki Ugovor sadržati svaki od pomenutih članova.

Četvrto poglavlje Ugovora uređuje pitanje oporezovanje imovine.

Peto poglavlje Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja se odnosi na samo otklanjanje dvostrukog oporezivanja odnosno definiše način na koji se u državama potpisnicama rezident oslobađa plaćanja dela poreza odnosno celokupnog iznosa poreza.

Šesto poglavlje Ugovora se odnosi na tzv. Posebne odredbe. Posebne odredbe se konkretno bave pitanjima jednakog tretmana Ugovora u obe zemlje, postupcima zajedničkog dogovaranja, razmene obaveštenja i povlasticama koje uživaju članovi diplomatskih misija i konzulata.

Poslednje – sedmo poglavlje je po svojoj prirodi formalno i tiče se samog stupanja na snagu Ugovora odnosno njegovim prestankom važenja.

PREGLED PORESKIH STOPA PREMA VRSTAMA PRIHODA U SKLADU SA “UOIDO”

Kao što je već napomenuto Republika Srbija trenutno ima potpisano 59 Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Sa svakom konkretnom zemljom potpisnicom su utvrđene stope po kojima se određena vrsta prihoda oporezuje, odnosno maksimalne stope kojom se određeni prihod može oporezovati u konkretnoj zemlji potpisnici.

Analizom konkretnih Ugovora po kojima se oporezuje određena kategorija u Republici Srbiji smo došli do nekoliko zaključaka – zanimljivosti:

  • Najpovoljniji Ugovor sa aspekta obveznika je zaključen sa Švedskom (kriterijum je bio najveći broj stopa u iznosu od 0% prema različitim vrstama prihoda)
  • Opšte je poznato da je Nemačka jedan od najvećih investitora u Republici Srbiji i samim tim je interesantno da su kamate na pozajmice oporezovane po stopi od 0% što uglavnom nije slučaj sa drugim zemljama gde se plaća porez po odbitku u iznosu od 10% (u najvećem broju slučajeva)
  • Povoljnije po poreske obveznike, imajući u vidu aktuelne Ugovore je osnovati preduzeća na Malti, Kipru, Estoniji, Irskoj, Holandiji i Luksemburg nego u jurisdikcijama sa preferencijalnim poreskim sistemima
  • Republika Srbija ima zaključene Ugovore sa svim zemljama bivše Jugoslavije po sličnim stopama (istim u najvećem delu)
  • Geografski najudaljenije zemlje sa komija Republika Srbija ima zaključen Ugovor su Severna Koreja, Kanada, Vijetnam, Šri Lanka i Indonezija
OPŠTI ZAKLJUČAK

Opšte gledajući u odnosu na svoju veličinu i jačinu privrede u odnosu na druge zemlje, Republika Srbija ima potpisan značajan broj Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Takođe, uspostavlja se rastući trend kada je reč o pregovorima sa drugim zemljama i potencijalnom potpisvanju novih Ugovora, te bi situacija u budućnosti svakako mogla da bude još bolja. Potpisivanje Multilateralne konvencije od strane naše zemlje otvara dodatan prostor za dalji napredak, menjanje i poboljšavanje postojećih i novih Ugovora što nikako ne bi trebalo zanemariti. Važno je napomenuti i to da je jako bitno voditi računa da su Ugovori usaglašeni sa domaćim Zakonima kako ne bismo došli u apsurdnu situaciju da je Zakon u određnim slučajevima povoljniji nego sam Ugovor.

Ukoliko imate dodatnih pitanja vezano za ovu temu, molimo Vas da kontaktirate naš konsultantski tim.

Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja – pregled svih poreskih stopa prema vrstama prihoda