Koji su to privremeni i povremeni poslovi
Privremeni i povremeni poslovi predstavljaju poslove koji se obavljaju u kraćem vremenskom periodu. Uglavnom se ova vrsta poslova obavlja radi zamene odsutnog zaposlenog, usled povećanog obima posla, obavljanje sezonskih poslova tokom određenog perioda u godini (verba voća i povrća, rad u ugostiteljstvu i drugim uslužnim delatnostima). Takav privremeni i povremeni rad ne stvara jaku vezu između poslodavca i radnika, te je to vrsta rada van radnog odnosa.
Preduslov za zasnivanje ove vrste ugovora jeste da je sam rad koji je ovim ugovorom uređen privremen ili povremen. Takva kvalifikacija rada veoma je bitna, s obzirom na činjenicu da se standard privremenog i povremenog posla može zloupotrebljavati i time povrediti prava radnika.
Shodno ovom ugovoru radnici nemaju ista prava kao kada zasnivaju radni odnos shodno ugovoru o radu. Stoga, poslodavci mogu anticipirati svoj model poslovanja na način na koji bi izbegli zaključenje ugovora o radu i zapošljavali radnike na osnovu ugovora o privremenim I povremenim poslovima. Upravo iz navedenog razloga pojedini poslodavci mogu poslove iz ili izvan svoje delatnosti tretirati kao privremene i povremene poslove u cilju izbegavanja zakonom propisanih obaveza prema zaposlenima.
Poslodavac može zaključiti ovaj ugovor za vrstu poslova koji su prethodno sistematizovani kod poslodavca, (odnosno za koje se unapred zna ili pretpostavlja da će za njima postojati stalna potreba), što predstavlja eklatantan primer zloupotrebe privremenih i povremenih poslova.
Šta je ugovor o privremenim i povremenim poslovima
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima predstavlja ugovor između radnika i poslodavca kojim se reguliše takva vrsta rada. Kako samo obavljanje privremenih i povremenih poslova ne predstavlja radni odnos u smislu Zakona o radu, tako ni ugovor o privremenim i povremenim poslovima nije ugovor o radu. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima je ugovor van radnog odnosa, uređen Zakonom o radu.
Zakon o radu ne posvećuje preveliku pažnju ovoj vrsti ugovora. Naime, samo članovi 197 u 198 Zakona o radu uređuju ovu vrstu rada van radnog odnosa.
Poslodavac može da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
- nezaposlenim licem
- zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena
- korisnikom starosne penzije
- licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama
Kako bi se sprečile moguće zloupotrebe koje mogu nastati u tumačenju ugovora o privremenim i povremenim poslovima, zakonodavac je propisao da se ova vrsta ugovora može zaključiti za poslove koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
Poslednja stvar kojom zakonodavac direktno uređuje ovu vrstu ugovora van radnog odnosa je da se zaključuje u pisanom obliku. U vezi sa tim se treba osvrnuti na Zakon o obligacionim odnosima. Shodno navedenom zakonu, ugovor može biti zaključen u usmenoj ili pismenoj formi. Pritom, način zaključenja može biti takav da ponuda i prihvat ponude mogu biti učinjeni direktno ili indirektno, izričito ili prećutno (konkludentno). S tim u vezi, ugovori o privremenim i povremenim poslovima shodno Zakonu o radu moraju biti zaključeni u pismenoj formi, što nesumnjivo predstavlja i ugovor zaključen putem sredstava elektronske komunikacije.
Ukoliko pak želite da zaključite ovakav ugovor putem sredstava elektronske komunikacije koristivši elektronski potpis iz razloga pravne sigurnosti, možete pogledati naš tekst o tome.
Pravno – poreski aspekt ugovora o privremenim i povremenim poslovima
Kao što smo već rekli, Ugovor o privremenim i povremenim poslovima se zaključuje u pisanom obliku. Zakljuljučuju ga poslodavac i lice koje će ove poslove obavljati. Takav ugovor sadrži sledeće:
- podatke o poslodavcu
- podatke o radniku
- podatke o vrsti posla
- opis posla kao predmet ugovora
- način i mesto izvršenja posla
- radno vreme odnosno vreme u kojem se obavljaju ti poslovi u toku jednog radnog dana
- rok za izvršenje posla
- trajanje odnosno period na koji se ugovor zaključuje
- visinu naknade za obavljeni rad
- uslove i razloge za raskid, odnosno otkazivanje ugovora pre isteka roka.
Radni dan je svaki dan koji zaposleni obavlja kod poslodavca.
Naknada za rad ne tretira se kao zarada zaposlenog.
Naravno, poslodavac je u obavezi da angažovanim radnicima van radnog odnosa isplati poreze i doprinose. Porezi i doprinosi za obavljanje privremenih i povremenih poslova plaćaju se na primanja, a zavise od statusa lica sa kojim je sklopljen ugovor. Ovi porezi i doprinosi ne plaćaju se u istom iznosu za sve radnike, već zavise od statusa angažovanog lica. To znači da se različiti iznosi poreza i doprinosa plaćaju za nezaposlena lica, za osobe koje rade kod drugog poslodavca na nepuno radno vreme, za korisnike starosne penzije, odnosno za članove zadruge.
Koje su prednosti Ugovora o privremenim i povremenim poslovima
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima poseduje mnoge prednosti u odnosu na neke druge ugovore van radnog odnosa, odnosno u odnosu na ugovore o radu.
U nastavku su date neke od prednosti koje ova vrsta ugovora nudi
1. Smanjeni dugoročni troškovi rada
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima predstavlja privremeno rešenje poslodavcu koje ne zahteva velike izdatke za budžetiranje godišnje plate zaposlenog. Takođe, u većini slučajeva, nećete morati da obezbeđujete novac za plaćeno učenje i razvoj vaših zaposlenih, jer ćete koristiti rad vaših zaposlenih samo u ograničenom vremenskom periodu.
2. Kraći postupak zapošljavanja
Proces zapošljavanja zaposlenih po ugovoru je tradicionalno mnogo brži. Svakako bi trebao to biti. Upravo iz razloga što se ne morate brinuti da li će se konkretni zaposleni uklopiti u dugoročnu sliku vaše kompanije, ne morate izdvajati sredstva za ljudske resurse koji bi novozaposlene integrisali u strukturu firme. Dakle nećete morati provesti nedelje da upoznate novozaposlene sa radnim okruženjem (on boarding), upoznajući ih sa svakim članom osoblja i obučavajući ih sa čitavim mnoštvom sistema.
3. Sveže perspektive
Ponekad je potreban samo jedan autsajder da u potpunosti promeni (na bolje) način poslovanja preduzeća.
4. Specifičnost rada
Ugovori o privremenim i povremenim poslovima obično obuhvataju vrlo specifičan skup potrebnih veština i poslova. Zabluda je da se ovakva vrsta ugovora zaključuje samo sa nisko kvalifikovanom radnom snagom. Naime, može se desiti da vam je privremeno potrebno znanje nekog eksternog stručnjaka. Ugovor o radu van radnog odnosa kakav je o privremenim i povremenim poslovima predstavlja odličan pravni osnov za angažovanje takvih stručnjaka.
5. Fleksibilnost
Možda je najpriznatija prednost ove vrste ugovora njihova fleksibilnost. Ugovori o privremenim i povremenim poslovima vam omogućavaju da odgovorite na potrebe i zahteve tržišta i da se njima brzo prilagođavate. Često postoji potreba za privremenim radom ljudi na različitim lokacijama i u različitim vremenskim periodima.
Koje su mane Ugovora o privremenim i povremenim poslovima?
1.Privremenost rada
Posao na privremenom radu je po definiciji kratkoročni, nekad može biti kraći od mesec dana ili nedelje. Ako želite dugoročniji posao koji ne stvara trajniju vezu između zaposlenog i poslodavca, honorarno ugovaranje može biti bolja opcija.
2. Osećaj izolovanosti
Mnogi radnici koji su zaposleni po osnovu ovih ugovora van radnog odnosa mogu da se osećaju izolovano. U zavisnosti od organizacije i „korporativne kulture” može se javiti jaz između zaposlenih u i van radnog odnosa.
3. Cena rada
Cena rada van radnog odnosa, ukoliko nije neko specifično, retko i traženo znanje, obično je niža od cene rada iz radnog odnosa.
4. Problem sa regrutacijom radne snage
Teško je pronaći kandidata za ovakvu vrstu rada. Kandidati za posao možda neće smatrati perspektivu kratkog ugovora toliko privlačnom, u poređenju sa radom iz radnog odnosa.
5. Trening postaje ponavljajuća aktivnost
Svaki put kad privremeni započne novi radni zadatak – bez obzira na to koliko je kvalifikovan ili nekvalifikovan – potrebna je određena količina obuke kako bi oni mogli da izvršavaju dodeljene zadatke u skladu sa specifičnim potrebama te kompanije. To znači da će neko od vaših zaposlenih morati da izdvoji vreme kako bi obučio lice koje radi privremene i povremene poslove.
6. Rizik od radnog spora
Postoji izvestan rizik u pogledu pokretanja radnog spora zaposlenog van radnog odnosa protiv poslodavca. Naročito u pogledu tumačenja privremenih ili povremenih poslova.
7. Agencije za zapošljavanje
Često se zaposleni van radnog odnosa zapošljavaju posredstvom agencije za zapošljavanje. Komunikacija preko posrednika može biti iscrpljujuća, trošiti dodatne resurse kompanije, a postoji i rizik da agencija kao posrednik neće izvršiti adekvatnu primarnu selekciju potencijalnih radnika.
Odnos ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovora o delu
Oba ugovora predstavljaju ugovore van radnog odnosa. Međutim, izvesne razlike između ovih ugovora postoje.
“Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla”.
- Kao što se iz citirane zakonske odredbe može videti, ugovor o delu se može zaključiti radi obavljanja poslova van delatnosti poslodavca. Shodno tome, ukoliko zaposleni želi da zaposli radnike van radnog odnosa za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca, neće imati pravo da zaključi ugovor o delu.
Navedeno pokazuje da ugovor o privremenim i povremenim poslovima pruža veće mogućnosti u pogledu samih delatnosti koje angažovani radnici mogu obavljati.
- Takođe, prednost koju ugovor o privremenim i povremenim poslovima ima u odnosu na ugovor o delu je širina potencijalne primene. Ugovor o delu za predmet ima izradu ili opravku određene stvari, odnosno samostalno izvršenje određenog posla.
- Međutim, ugovor o privremenim i povremenim poslovima vremenski je ograničen na 120 dana, dok ugovor o delu vremenski nije ograničen.
Ukoliko imate dodatnih pitanja, obratite se našem konsultantskom timu.
