’’Plan je ništa, planiranje je sve.’’
Dvajt Ajzenhauer, predsednik SAD (1953 – 1961)
Nije nikakva novost kada bismo Vam rekli da prema prognozama najznačajnijih ekonomskih institucija nova ekonomska kriza, izazvana epidemijom SARS – CoV – 2 virusa (koronavirus), će biti najteža ekonomska kriza od izbijanja Velike depresije 1929. godine. Negativne efekte epidemije na operativno funkcionisanje i komercijalne rezultate osetile su gotovo sve kompanije na svetu, nezavisno od grane u kojoj posluju. Najveći izazov koja nova kriza donosi kompanijama je neizvesnost:
- Koliko će dugo trajati epidemija? Kako će se ona završiti?
- Kolike posledice će ostaviti epidemija na zdravlje stanovništva u kratkom i u dugom roku?
- Da li će se društvene i potrošačke navike ljudi zauvek promeniti?
- Koji će biti odgovor država na epidemiju? Da li će državne mere ponovo dovesti do obustavljanja privrednog života? Koje posledice će odgovori država ostaviti na međunarodnu trgovinu i investicije?
U momentu kada veliki broj pitanja od presudne važnosti po budućnost poslovanja ostaje nerešeno, mnogi poslovni ljudi se osećaju paralisano i uplašeno. ’’Kako da planiram poslovanje kada je toliko toga nesigurno, ne znam ni šta će sutra biti?’’.
Odgovor leži u citatu koji smo naveli na samom početku teksta. U ovakvim uslovima poslovanja ne uspevaju veliki strateški planovi, pravljeni na period od tri do pet godina. Neophodni su kraći, jednostavniji i fleksibilniji planovi. Dugoročnu strategiju definišete u širim okvirima, a potom pravite planove za kraći vremenski period (mesečni, kvartalni, godišnji). Proveravate ostvarenja, vršite prilagođavanja i u kontinuitetu vršite prilagođavanja svojih planova shodno situaciji na tržištu, kao i novim događajima u zemlji i svetu.
’’ Nikad ne skidajte oči sa novčanih tokova, jer su oni krvotok Vašeg biznisa’’
Ser Ričard Brenson, preduzetnik (Virgin Group)
Planiranje u uslovima nove ekonomske krize mora da se orjentiše na novčane tokove. Model za projekciju novčanih tokova zasniva se na detaljnim pretpostavkama i faktorima koji utiču na Vaš novčani tok. On predstavlja finansijski plan poslovanja sa relevantnim efektima za različite scenarije daljeg razvoja ekonomske krize, i omogućava Vam da na adekvatan način budete spremni na buduće izazove.
Model planiranja novčanih tokova uključuje sve elemente koji utiču na novčani tok:
- profit
- naplata potraživanja
- novčana sredstva zadržana u zalihama
- plaćanje obaveza prema dobavljačima
- nabavke opreme i drugih osnovnih sredstava, poreski efekti itd.
Model daje analizu efekata odnosa sa kreditorima, rizika neizmiravanja obaveza po osnovu kredita i lizinga i identifikovanje mogućnosti za ostvarenje povoljnijih uslova finansiranja.
Putem modela moguće je da kontinuirano pratite očekivanu likvidnost kompanije i upravljate neto obrtnim kapitalom. On daje odgovor na pitanja kao što su:
- Da li ste procenili minimalan neophodan nivo gotovine za redovno poslovanje?
- Kako obezbediti generisanje tog nivoa gotovine? (na primer: smanjenje zaliha, naplata potraživanja, odlaganje plaćanja obaveza prema dobavljačima, refinansiranje, smanjenje troškova)
- Koji su efekti planiranih investicionih projekata? Da li je potrebno revidirati ranije investicione planove? Da li su neophodne nove investicije u novim vanrednim okolnostima?
Naš konsultantski tim želi da pomogne srpskim i ostalim privrednim subjektima da lakše prebrode novonastalu ekonomsku krizu. Multidisciplinaran tim WTS-a želi da postane Vaš partner nudeći svoje znanje kroz set usluga kriznog konsaltinga, u cilju prevazilaženja negativnih posledica nove krize. Ukoliko ste zainteresovani, molim Vas da se obratite našem konsultantskom timu, a ako bi vam ukratko prezentovao naš model za projekciju novčanih tokova.
