Izveštaj o transfernim cenama – koja su najčešća pitanja?
Prošlo je više od nekoliko godina kako je obavezno pripremiti izveštaj o transfernim cenama, kada je reč o transkacijama između povezanih lica. Praksa se u dobroj meri razvila, ali i dalje se među obveznicima javljaju nedoumice. To je i prirodno: transferne cene nisu egzaktna nauka i zahtevaju dosta pretpostavki i rasuđivanja – dva različita stručnjaka mogu imati različito gledište na istu transakciju i ukoliko su potkovani argumentima, nijedan od njih nije u potpunosti u pravu, niti u potpunosti greši. S tim u vezi, odlučili smo da napravimo pregled najčešćih pitanja koje nam klijenti postavljaju u vezi izrade izveštaja o transfernim cenama.
Koje su kazne za nepredavanje izveštaja o transfernim cenama?
Prilikom kontrole poreza na dobit, poreski inspektori obično pitaju da li obveznik poseduje elaborat o transfernim cenama (izveštaj o transfernim cenama). Ukoliko obveznik ne poseduje elaborat, rizikuje sledeće troškove:
- Novčanu kaznu za nedostavljanje propisane dokumentacije uz poresku prijavu (od 100.000 RSD do 2.000.000 RSD) za pravno lice
- Novčanu kaznu za odgovorno fizičko lice u pravnom licu (od 10.000 RSD do 100.000 RSD)
- Dodatni porez na dobit po osnovu obračunate korekcije poreske osnovice (ukoliko se analizom transfernih cena utvrdi da je bilo neophodno izvršiti korekciju)
- Kamatu na neblagovremeno plaćen porez na dobit
Da li poreske vlasti uopšte kontrolišu transferne cene?
Prema našem iskustvu, transferne cene su kontrolisane u okviru kontrole poreza na dobit i poreski inspektori u toku kontrole postavljaju pitanja u vezi transakcija sa povezanim licima. Međutim, prema informacijama kojima raspolažemo, u toku je obuka inspektora za oblast transfernih cena kako bi se formirala specijalizovana grupa za kontrole izveštaja. S obzirom da prema opštem pravilu zastarelost poreske obaveze nastupa nakon pet godina, poreski inspektori će u najvećem broju slučaja moći da pregledaju izveštaje iz prethodnih pet godina.
U 2019. godini je plan Poreske uprave bio da se između ostalih fokusiraju na poreske obveznike čiji su osnivači nerezidenti i na njihove transakcije sa povezanim licima. Možemo očekivati da će se poreske vlasti fokusirati na ove poreske obveznike i u budućnosti.
Na osnovu prethodno navedenih činjenica, možemo očekivati da će transferne cene biti predmet kontrole od strane poreskih vlasti u značajnijoj meri nego do sada.
Fizičko lice je vlasnik jedne kompanije, a njegov/njen sin je vlasnik druge kompanije. Da li su kompanije povezana lica?
Prema mišljenju Ministarstva finansija, ne postoji povezanost između ove dve kompanije (izvor: Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-074/2015-04 od 29.7.2015. godine; zvaničan sajt Ministarstva finansija). Međutim, poreske vlasti imaju pravo da u skladu sa načelom fakticiteta (načelo zaključivanja u skladu sa suštinom, a ne formom) zaključe da postoji povezanost između ovih kompanija. S obzirom na prethodno pomenuto, trebalo bi svaki ovakav slučaj posebno analizirati. Napominjemo da značajan obim transakcija između dve kompanije može biti signal za poreske vlasti da postoji osnov za njihovu povezanost.
Ukoliko kompanija stupa u transakcije sa fizičkim licem koje je supružnik/osoba u srodstvu vlasnika, biće obveznik izrade elaborata o transfernim cenama. Isto važi i u slučaju da kompanija stupa u transakcije sa preduzetničkom radnjom supružnika/osobe u srodstvu vlasnika (izvor: Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-559/2014-04 od 04.01.2016. godine; zvaničan sajt Ministarstva finansija).
Fizičko lice je vlasnik jedne kompanije i direktor u drugoj kompaniji. Da li su kompanije povezana lica?
Ministarstvo finansija je izdalo mišljenje prema kom se ovakve dve kompanije ne mogu smatrati povezanim licima, ukoliko u drugoj kompaniji vlasnici društva nisu preneli svoja glasačka prava u skupštini članova na direktora (izvor: Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-00234/2014-04 od 26.8.2014. godine; zvaničan sajt Ministarstva finansija). Međutim, poreske vlasti imaju pravo da u skladu sa načelom fakticiteta utvrde da direktor ima preovlađujući uticaj na donošenje odluka i da samim tim su kompanije povezana lica i da je neophodno pripremiti elaborat o transfernim cenama.
S obzirom na prethodno pomenuto, trebalo bi svaki ovakav slučaj posebno analizirati i utvrditi da li direktor ima preovlađujući uticaj na donošenje odluka. Napominjemo da značajan obim transakcija između dve kompanije može biti signal za poreske vlasti da postoji osnov za njihovu povezanost.
Pogledajte poseban članak na temu: Povezana lica i transferne cene.
Naša kompanija je od povezanog lica nabavila osnovno sredstvo. Da li treba da uradimo izveštaj o transfernim cenama?
Iako nabavka osnovnog sredstva u punom iznosu ne umanjuje poresku osnovicu u periodu nabavke (već se sredstvo otpisuje putem amortizacije), transakcije nabavke osnovnih sredstava se moraju uključiti u elaborat o transfernim cenama. U slučaju nabavke od povezanog lica osnovica za poresku amortizaciju je niži iznos od sledeća dva:
- Transferna cena
- Nabavna cena u skladu sa načelom ’’van dohvata ruke’’
Prodali smo osnovno sredstvo povezanom licu. Da li treba da uradimo izveštaj o transfernim cenama?
Prilikom prodaje osnovnog sredstva, trebalo bi prvo ispitati da li ta prodaja potpada pod obavezu poreza na kapitalni dobitak. Kapitalni dobitak se ostvaruje prodajom sledeće vrste imovine:
- Nepokretnosti koju je kompanija koristila ili koristi kao osnovno sredstvo za obavljanje delatnosti (uključujući i nepokretnosti u izgradnji)
- Prava intelektualne svojine
- Udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti koje predstavljaju dugoročne finansijske plasmane (izuzev obveznica koje je izdao organ Republike Srbije ili lokalni organ)
- Investicione jedinice prethodno otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda
Ukoliko prodaja osnovnog sredstva povezanom licu potpada pod kapitalni dobitak, ta transakcija se ne uključuje u elaborat o transfernim cenama. U suprotnom, kompanija je obveznik transfernih cena.
Napominjemo da u slučaju da prodaja osnovnog sredstva povezanom licu potpada pod kapitalni dobitak, za poreske svrhe prodajnom cenom se smatra tržišna vrednost imovine, ukoliko je prodaja izvršena po ceni nižoj od tržišne.
Kompanija je od povezanog lica primila beskamatnu pozajmicu. Da li je obveznik transfernih cena?
U slučaju kada je kompanija u svojstvu zajmoprimca sa povezanim licem zaključila ugovor o pozajmici prema kom ne postoji obaveza obračuna i plaćanje kamate, ta kompanija nije obveznik izrade elaborata o transfernim cenama. Obavezu izrade dokumentacije o transfernim cenama ima isključivo zajmodavac (izvor: Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-173/2016-04 od 18.7.2016. godine; zvaničan sajt Ministarstva finansija).
Pogledajte poseban tekst na temu: Transferne cene i pozajmice.
Grupacija je pripremila master file. Da li smo time završili svoje obaveze oko transfernih cena?
Master file predstavlja dokument o osnovnim vrstama transakcija između članica grupacije i načinima formiranja cena u transakcijama. Iako može biti više nego koristan, master file ne predstavlja zamenu za elaborat o transfernim cenama koji je neophodno pripremiti u sadržaju i po formi propisanim u domaćoj regulativi.
Benchmarking analizu je uradio konsultant iz centrale u inostranstvu. Da li ona može biti uključena izveštaj o transfernim cenama?
Ovakva benchmarking analiza se može koristiti za potrebe elaborata o transfernim cenama, ali se mora ispitati usklađenost analize sa domaćim propisima. Naše iskustvo govori da benchmarking analize koje pripreme konsultanti iz centrale obično nisu adekvatne sa stanovišta domaće regulative.
Pogledajte poseban članak na temu benčmarking analize.
Da li se elaborat o transfernim cenama mora raditi svake godine?
Izveštaj o transfernim cenama sa svim svojim delovima (iznosi transakcija, benchmarking analiza itd.) se mora pripremiti svake godine i predati uz poreski bilans.
Materijale za proizvodnju nabavljamo od kompanije iz Hong Konga, a proizvode prodajemo kompaniji iz Monaka.
Pouzdano znamo da sa dobavljačem i kupcem ne postoji povezanost putem kapitala ili kontrole. Da li smo obveznici transfernih cena?
Hong Kong i Monako prema domaćim propisima spadaju u poreske rajeve, odnosno jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom. Transakcije srpskih kompanija sa poreskim rajevima se moraju uneti u elaborat o transfernim cenama, jer se kompanije iz tih zemalja automatski smatraju povezanim licima.
Mogu li dobiti potvrdu od Poreske uprave da je moj način zaračunavanja marže prilikom prodaje povezanom licu u skladu sa tržišnim principima?
OECD Smernice o transfernim cenama pominju aranžmane poreskih obveznika sa poreskim vlastima o tretmanu određene vrste transakcije sa povezanim licima pod nazivom Advanced Pricing Agreement (APA). Na taj način, poreski obveznik je unapred upoznat sa tim kako će poreske vlasti tretirati njegovu transakciju sa povezanim licem. Međutim, ovakav tip aranžmana nije definisan našom regulativom i nije moguće ovakvu potvrdu dobiti od Poreske uprave.
U vlasništvu smo dva pravna lica. Naše poslovanje se svodi na pružanje usluga osnivačima.
Imamo visoku profitnu maržu na nivou celokupnog bilansa uspeha. Da li to znači da ne moramo da vršimo korekciju?
Za potrebe transfernih cena, neophodno je utvrditi profitnu maržu u transakciji sa svakim pojedinačnim povezanim licem. Moguće su situacije da sa jednim kupcem se ostvaruje visok profit, a sa drugim gubitak, iako se na nivou celokupnog bilansa uspeha profitabilnost visoka. U takvom slučaju, neophodno je izvršiti korekciju poreske osnovice po osnovu transakcije sa neprofitabilnim kupcem.
Oko 20% prihoda ostvarujem u transakciji sa povezanim licem, a ostalih 80% sa nepovezanim licima. Da li mogu u elaboratu koristiti maržu na nivou celokupnog bilansa uspeha?
U ovom slučaju se ne može koristiti marža na nivou čitavog bilansa uspeha, već je potrebno identifikovati prihode i rashode koji se odnose isključivo na transakciju sa povezanim licem. Slično prethodnom primeru, moguće je da kompanija sa povezanim licem ostvaruje gubitak, a sa ostalim kupcima da posluje profitabilno, iako je ukupna profitabilnost na nivou bilansa visoka. U takvom slučaju, neophodna je korekcija poreske osnovice.
Kako odabrati adekvatnu profitnu maržu za testiranje transfernih cena?
Osnovno pravilo je da imenilac mora biti nezavistan u odnosu na kontrolisanu transakciju. Takođe, u slučaju alociranja prihoda i rashoda na transakciju sa povezanim licem, ključ za alokaciju mora biti nezavistan.
Kada kontaktirati konsultanta za transferne cene?
Najveći broj obveznika transfernih cena nalaze konsultante nakon završetka fiskalne godine. Međutim, ovakav pristup nije adekvatan u slučaju novih transakcija sa povezanim licima. Ukoliko planirate nove transakcije, predlažemo da angažujete konsultante kako bi se transakcije strukturirale na način koji će minimizirati rizike za Vas.
Pogledatje poseban članak na temu ključnih elemenata i najšešćih grešaka prilikom izrade elaborata o transfernim cenama.
Naša kompanija ima bogato iskustvo u savetovanju u oblasti transfernih cena. Među naše klijente spadaju najveće multinacionalne kompanije koje posluju u Srbiji, kao i najveće grupacije u domaćem vlasništvu. U slučaju da su Vam neophodne usluge savetovanja u vezi transakcija sa povezanim licima, ili usluge izrade elaborata o tranfernim cenama možete se obratiti našem konsultantskom timu.
